blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Fizička aktivnost i udisanje vazduha

Uloga vazduha i fizickih vezbi u lecenju

Navikli smo da našem sistemu za varenje nudimo čiste i zdrave
namirnice koje će zadovoljiti kako želje, tako i potrebe orga –
niz ma za regeneracijom i energijom. Ako bi nas neko pozvao na
večeru i poslužio pokvarenom hranom, mi bismo je sigurno od –
bili.
Međutim, čini se da ne postupamo tako kada je u pitanju naš
disajni aparat, prema kojem se često odnosimo kao da nam i ne
pripada, pa nas i ne zanima šta ulazi u njega.
Moderna civilizacija je prilično olakšala život ljudima, ali je i
zagadila izvor njihovog opstanka – vazduh.
Čak i više od toga, mnogo puta mi sami oštećujemo naš disajni
aparat udišući dim cigarete, i na taj način remetimo i uništavamo
finu strukturu alveo-kapilarnih membrana, kao i ceo kardio-
vaskularni sistem. Zar smemo da budemo tako ravnodušni
prema sopstvenom zdravlju?
U hemijskom sastavu vazduha postoje dve kategorije elemenata:
jedni su stalno prisutni, dok su drugi periodično zastupljeni
i kao takvi su od sporednog značaja.
Konstantni elementi vazduha: kiseonik (20,95%), ugljen-di –
ok sid (0,03%) i azot (78,09%) su u gotovo stalnom odnosu, dok
se ozon (1-2 mg na 100 m3), vodena isparenja, retki gasovi (helijum,
argon, neon, ksenon, itd.), amonijak, (1-15 mg/m3), mogu
naći u varijabilnim proporcijama. Ovome treba dodati i dim, kao
i fine čestice prašine koji deluju nadražujuće i traumatski na sluzokožu
disajnih puteva, naročito ako su nosioci različitih patogenih
klica.

Među svim elementima koji sačinjavaju hemijsku strukturu
vazduha, kiseonik, ozon i negativni joni imaju naročiti značaj,
jer od njihovog prisustva i ravnoteže u vazduhu koji udišemo, u
krajnjoj meri zavisi i ono za čime čovek veoma žudi: zdravlje i
dugovečnost.
Krepkost i dugovečnost prvih generacija ljudskog roda, kao i
postepeno slabljenje čovečjeg organizma i skraćivanje životnog
veka pod uticajem veštačkog ambijenta koji kreira moderna civilizacija,
mogu se sasvim sigurno objasniti i razlikom u kvalitetu
vazduha koji se udisao nekada i koji se udiše sada.
Kiseonik, bezbojan gas bez mirisa i ukusa, predstavlja najras –
prostranjeniji element u atmosferi, vodi i zemlji koji je neophodan
za život. On učestvuje u složenim metaboličkim procesima
kod živih bića putem oksidacionih reakcija, koje su uslovljene
prisustvom kiseonika i omogućavaju organizmu najvažniji izvor
energije.
Patologija respiratornog (disajnog) aparata, kao i eksperimentalna
istraživanja u ovoj oblasti, ukazuju na činjenicu da
duži boravak u sredini sa značajno povišenom koncentracijom
kiseonika u odnosu na uobičajenu, izaziva poremećaje u funkcionisanju
i strukturi respiratornog aparata, što na kraju može
dovesti i do smrti. Ako razmotrimo ovu činjenicu, shvatićemo da
vazduh koji udišemo sa kratkim prekidima, a koji se bazira na
principu razmene 16-18 kratkih udisaja u minutu, nije i ne može
biti slučajno nastala formula, već je ona Bogom dana i savršeno
prilagođena, kako potrebama ljudi, tako i biljnom i životinjskom
svetu.
Ozon, plavičasti gas oštrog mirisa, blagotvorno deluje na
ljud ski organizam. Koncentracija ovog gasa u atmosferi varira u
zavisnosti od nadmorske visine. Tako se u planinskim predelima
nalazi veća količina ozona nego u ravničarskim. Maksimalna
kon centracija ozona je zabeležena na oko 30-35 km, gde je formirana
ozonosfera, pravi zaštitni filter naše planete.
Vazduh bogat ozonom u planinskim predelima, stimulativno
deluje na organizam, povećavajući otpornost organizma na
hlad noću i toksične supstance; istovremeno on pokazuje oksidativne
i baktericidne efekte, što predstavlja argument više za

primenu terapije planinskim vazduhom kada su u pitanju oboljenja
respiratornog aparata, kao i kardio-vaskularnog i nervnog
sistema.
U prirodi, vazduh se jonizuje pod uticajem kosmičkog zračenja,
radio-aktivnosti tla i električnog pražnjenja iz atmosfere,
pod čijim dejstvom molekuli različitih supstanci u vazduhu, gu –
beći ili primajući naelektrisanje, postaju negativni, odnosno po –
zi tivni joni.
Danas je dobro poznato da negativni joni koji nastaju kao re –
zultat prirodnog procesa jonizacije vazduha, blagotvorno deluju
na zdravlje i vitalnost organizma. Efikasnost negativnih jona og –
leda se u tome što oni olakšavaju proces hematoze (nastajanja
krvi) na nivou alveo-kapilarnih membrana, a pored toga povoljno
utiču na metabolizam nervnih ćelija, što omogućava mirniji
san i relaksaciju, a na taj način obnovu i stabilnost psihičkog i fi –
zičkog stanja organizma.
U uslovima današnje moderne civilizacije, čovek provodi više
od polovine svog života u zatvorenom prostoru, dok su putevi
kojima vazduh dospeva u ove prostorije takvi da veoma remete i
obezvređuju terapijsko delovanje svežeg vazduha.
Poznato je da u planinskoj zoni broj negativnih jona varira od
1000-1500 po cm3, a pri spuštanju ka ravničarskim predelima
opada broj negativnih jona, dok u urbanim, prenaseljenim i
zagađenim lokalitetima broj pomenutih jona je 150 po cm3 i ma –
nji.
Živeći dinamičnim i razarajućim tempom koji je praćen stalnim
nedostatkom vremena, zaboravljamo da za krepko zdravlje
nije dovoljno samo da jednostavno dišemo, već i da nekoliko
puta dnevno praktikujemo vežbe dubokog disanja, 10-15 minuta,
u što manje zagađenoj sredini.
Vežbe disanja se mogu praktikovati u pauzi (za vreme odmora),
dok se nalazimo u prirodi, uz duboko disanje, ili u vidu blokvežbi
koje su jednostavne i imaju za cilj jačanje mišića koji učestvuju
u disanju, kao i celokupne muskulature tela