POSTOJI u svetskoj alternativnoj praksi zabeležena i terapija kancera insulinom, koja je otkrivena još 1940.godine. Insulin pomaže izvesnim hemikalijama koje se koriste u hemoterapiji da uđu u kanceroznu ćeliju. To je dovelo do otkrića Insulin Potentiation Therapy (IPT).U prvim godinama primene ove terapije pacijent je morao da se dovede u insulinsku komu kako bi IPT bila efektivna. Međutim, to danas više nije slučaj, ali ortodoksna medicina i dalje ignoriše IPT.

Najveći problem kod većine alternativnih terapija, koje smo već naveli, jeste taj što proces, prilikom ubijanja ćelije kancera, obavlja postepeno, kako bi se na kraju naveo imuni sistem da ćeliju navede na apoptozu. U tom periodu dok traje tretman u samom tumoru dolazi do zapaljenskog procesa i stvara se otok, pa se masa tumora prvih nedelja terapije poveća. Posebno kada dode do navale električne energije u njega. Ukoliko se radi o tumoru na mozgu ili u plućima, ovo može biti veoma nezgodno, pa se zato za svaki tumor traži adekvatna terapija. Povećanje tumorske mase mnoge pacijente odmah dovede u sumnju da li je ta alternativna terapija ispravna i mnogi se uspaniče.

NAPOMENULI smo već da je glavni uzročnik kancera prisustvo neke gljivične forme, ili je nalik na tu formu, koja se razvija unutar neke kancerozne ćelije. Pleomorfnost je dovela dotle da su mnogi istraživači kancera uvek videli nešto drugo u kanceroznoj ćeliji: neki su videli viruse, neki gljivice, neki razne formirane mikrobe koje su pokušavali da identifikuju. Kako se danas čitava biologija, kao i medicina, zasnivaju na monomorfizmu, ostalo je jedino pouzdano da se u kancerznoj ćeliji nalazi neki mikrob. Tako se došlo do zaključka i kod pristalica alternativnih tretmana da bi se ubijanjem tog “mikroba” (koji ne ume da koristi kiseonik za razbijanje molekula glikoze) imuni sistem rasteretio i obnovio u potpunosti metabolički proces nazvan Krebsov ciklus.

Na ovu ideju je prvi došao samouki konstruktor velikog elektronskog mikroskopa, Amerikanac Rojal Rajf, koji je nastojao da izračuna frekvenciju na kojoj oscilira “mikrob” zatečen u kanceroznoj ćeliji i da se on onda strujom (veoma male snage) navede na nižu frekvenciji i tako se “drmusa” dok se ne raspadne. Ali, nekome se to nije dopalo i njegova laboratorija je provaljena, mikroskop razbijen, a rezultati svih njegovih mukotrpnih merenja su uništeni. Sve što je radio decenijama je uništeno i Rajf je okončao svoju istraživačku karijeru.

KADA su 1990. godine licencirani doktori, Stiven Kali i Vilijam Liman, istražujući AIDS (sidu), objavili svoje otkriće da mala količina naizmenične struje (50 do 100 milionitog dela ampera) razara enzim mikroba (njegov probavni sistem), za ovo se zainteresovao američki doktor fizike Robert Bob Bek (1925-2002), koji se trideset godina bavio elektromedicinom. Eminentne klinike i naučno-istraživački centri nisu bili zainteresovani da otkriće Kalija i Limana dalje usavrše. Možete, naravno, pretpostaviti zašto. Ovo otkriće je zapravo značilo da se mikrob može sprečiti da se obmota ili “nakači” za ćeliju (npr. za bela krvna zrnca). I ne bi bilo, na primer, leukemije.

PROMENA BIOHEMIJSKIH PROCESALEČITI se od raka, a nastaviti sa uobičajenim načinom ishrane i uopšte života je kao kada bi ste jednom rukom gasili vatru vodom, a drugom dolivali ulje. Takav “vatrogasac” bi konačno pao potpuno iscrpljen i vatra bi na kraju prevladala. A cilj većine terapija je promena nekih elektrobiohemijskih procesa. Pored toga važno je i gde se nalazi kancer i u kom je stadijumu, koliko je oslabljen imuni sistem, u kakvom je stanju čitav organizam, odnosno koliko energije je u stanju da odvoji za varenje hrane. Sirova hrana traži više energije da bi se apsorbovala, nego kuvana.

Da ga ne bi zadesila sudbina Rojala Rajfa, doktor Bek je morao da bude oprezan, pa je najveći deo istraživanja vršio izvan SAD, a električni aparat za ubijanje mikroba, koji je sklopio nikada nikom nije ponudio kao celinu, već se on i danas prodaje u delovima. Oni koji žele da se leče od raka, ovom do sada najefikasnijom metodom, moraju sami da ga sklapaju kod kuće po instrukcijama i sa preciznim protokolom doktora Boba Beka.

BOB BEK je napravio aparat koji pomoću veoma slabe električne struje praktično ubija sve mikrobe u krvi, osim onog u kanceroznoj celiji. Po njegovoj zamisli, oslobađanjem organizma velikog broja mikroba, imuni sistem izuzetno ojača tako da može sam da obnovlja zaustavljen Krebsov ciklus.

Bekova prva naprava nazvana je prečistač krvi ili elektrifikator krvi. Pomoću malih elektroda zakačenih na određene delove tela stvara se vrlo malo naizmenično strujno kolo gde se polaritet menja četiri puta u jednoj sekundi. Električna struja razara ključni enzim na površini mikroba (kako su otkrili Kali i Liman) i onemogućava njegovu deobu. Organizam bezbedno izlučujeonesposobljene mikrobe i oni tako više nisu u stanju da se nakače ni na jednu ćeliju. Elektrifikacija krvi uključuje i slabu elektroporaciju. To znači da membrana ćelije postaje mnogo više propustljiva, tako da kroz nju mogu da prođu mnogi polarni molekuli koje ona inače ne bi propustila. Tako se i apsorpcija nekih nutrijenata povećava i do 20 puta. Bek se tako suočio sa problemom da toksičnost pojedinih supstanci iz ishrane u organizmu postane veća. Njih jednostavno u nedostatku korisnih mikroba nije imao ko da jede i eliminiše.

PRIMENOM ove metode toksični postaju mnogi sastojci vitaminskog kompleksa A, vitamina D, beta-karoten, nijacin, kofein itd. Posebno toksični postaju beli i crni luk. Čak i voda sa česme, ukoliko bi organizam iz nje apsorbovao sve sastojke, postaje toksična. Bek to izgleda nije mogao da savlada pa je pokušao da napravi listu prehrambenih artikala koje u vreme tretmana ne treba uzimati, ali to je očito bilo uplitanje i prekrajanje načina na koji funkcioniše imuni sistem čitavog organizma. A funkcioniše upravo tako što se u samom organizmu stvaraju mikrobi, posebno bakterije i gljivice koje se nagomilanim toksinima hrane i tako zapravo čiste organizam. Sve što nađe sebi hranu, postaje živo, razmnožava se i raste i razvija i uobličava u složenije životne forme. To je osnovni pleomorfni biološki princip?!

Ovaj svoj izum Bek je bio namenio pre svega obolelima od AIDS-a, jer je to bolest koju karakteriše upravo veliki broj mikroba i drastičan pad imunog sistema, ali je verovao da može lečiti i kancer.

ISHRANA je uzuzetno važna u procesu lečenja raka. Samo uzimanje hrane izaziva ogroman broj hemijskih reakcija u organizmu. Ima slučajeva gde su oboleli sami uspeli da se izleče promenom ishrane. Ali, ovakav pristup je bio, ipak, samo slučajnost.

Ne možete da se lečiti od raka, a da nastavite da u organizam unosite kofein, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisano ulje ili da se veći deo vremena provodi uz TV ili kompjuter u zatvorenom prostoru, bez sunca i cirkulacije svežeg vazduha. Zna se i dabežični telefoni utiču na frekvencije pojedinih molekula u organizmu. Nikakav tretman onda nema efekta.

Na, kraju pomenimo i da mnogi dobri alternativni tretmani nisu ostvarili pun efekat samo zato što uz njih nije išla i adekvatna ishrana.

Dakle, ne postoji univerzalna dijeta za kancer već se ona prilagođava svakom pacijentu posebno. Ono što se pokazalo uspešno kod nekog ne mora da znači da će delovati kod svakog.Nije dopustivo ni mešanje različitih dijeta, ukoliko ne poznajemo tačno način kako dijeta “radi”.