blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Melatonin i uloga epifize

Misterija Epifize [TXT]

Jedan od komadića koji se uklapaju u slagalicu prisećanja ili samospoznaje, a koji za sobom povlači i ostale komadiće je zasigurno priča o epifizi (poznatijoj pod nazivom pinealna žlezda), te njenoj istinskoj ulozi u duhovnom razvoju pojedinca i njegovom povezivanju sa višim nivoima svesti.
Epifiza je malena endokrina žlezda veličine zrna graška, smeštena između hemisfera mozga. Naziv “pinealna” dolazi od engleske reči “pine cone” (borova šišarka) jer oblikom podseća na šišarku.
Uloga epifize je sve donedavno bila nepoznata, štoviše, smatrali su ju evolucijskim nusproduktom, degenarativnim ostatkom ranijeg, većeg organa. To je žlezda čija je funkcija otkrivena poslednja u nizu (što nije slučajno, kao što ćemo videti).

Fiziološka funkcija epifize, koja je fotoosetljiva, usko je povezana sa prisutnošću ili odsutnošću dnevne Sunčeve svetlosti. Sunčeva svetlost utiče na cirkadijarne ritmove (cirkadijaran na latinskom znači kružno-dnevni, a podrazumeva 24-satne cikluse promena fizioloških i hemijskih procesa u ljudskom organizmu, poput promjene temperature tela, moždane aktivnosti te akcije hormona i metabolizma). Sunce, prema tome, deluje kao spoljašni sat po kojem se usklađuje naš unutrašnji sat. Unutrašnji sat, odnosno unuttrašnji stvoritelj ritma zove se SCN (suprachiasmatic nuclei) – suprakijazmatička jezgra, a nalazi se u hipotalamusu. Dakle, suprakijazmatička jezgra usklađuje različite fizičke promene tela sa promenama svetlosti u toku dana i noći. U odsutnosti dnevnog svetla, epifiza pretvara aminokiselinu triptofan u hormon serotonin koji se pretvara u drugi hormon melatonin. Lučenje melatonina nas čini pospanima, što nas uvodi u zdrav i dubok san. Njegova proizvodnja je najintenzivnija u razdoblju od dva do četiri sata ujutro dok smo u najdubljim fazama REM sna.

Istraživanja povezana s melatoninom pokazala su da je riječ o jednom doista “čudotvornom” hormonu koji ima višestruke blagotvorne učinke na ljudski organizam. On štiti stanice od oštećenja uzrokovanog delovanjem slobodnih radikala, deluje kao antidepresiv, pomaže u lečenju bolesti kao što su Alzheimerova bolest i rak! Melatonin takođe štiti od radijacije s obzirom na to da čisti telo od slobodnih radikala, a pretpostavlja se da su slobodni radikali odgovorni za 70% oštećenja izazvanog radijacijom, posebno hidroksil radikal, koji napada DNK, proteine i stanične membrane. Melatonin takođe jača imunološki sistem. Povrh svega toga, istraživanja su pokazala da melatonin zaustavlja starenje tako što neutralizuje uticaj oksidacije i odgađa neurodegenerativne procese! Upravo je to razlog zbog kojeg se osećamo tako odmorni i osveženi nakon kvalitetnog sna.

Proizvodnja melatonina je najintenzivnija kod male dece dok ne uđu u pubertetsko doba, kada se ona naglo smanjuje. S godinama, melatonin se sve slabije i slabije luči. Razlog sve slabijem lučenju melatonina kroz godine leži u smanjenju veličine epifize. Kod dece, zdrava i aktivna epifiza ima veličinu prosečnog grozda, dok je kod odraslih zakržljala i veličine je zrna graška.

Promena veličine epifize nastupa usled njene kalcifikacije. Kalcifikacija je proces prilikom kojeg se soli kalcija nagomilavaju u mekim tkivima i stvrdnjavaju ih. Uzrok kalcifikacije može biti nedostatak K vitamina ili slaba apsorpcija kalcijuma zbog neproporcionalnog promera kalcijuma i vitamina D.

Najčešći i najrašireniji uzroci kalcifikacije epifize su tradicionalna prehrana i prekomerna koncentracija fluora u organizmu. Meso, mlečni proizvodi, rafinirano brašno i šećer u telu izazivaju povećanu kiselost koja povoljno deluje na stvrdnjavanje epifize. Zanimljivo je i indikativno da sve do 1990. godine nije provedeno nikakvo istraživanje (barem ne ono poznato široj javnosti) koje bi utvrdilo uticaj fluora na epifizu. Prvo takvo temeljito istraživanje provela je dr. Jennifer Luke iz sveučilišta u Surreyu, u Engleskoj, koje je pokazalo da je epifiza primarna meta akumulacije fluora u telu. Nakon tih nalaza, dr.Luke je provela eksperimente na životinjama kako bi utvrdila da li nagomilavanje fluora može uticati na funkcioniranje žlezde – osobno žlezdine uloge u regulaciji melatonina. Luke je utvrdila da su životinje tretirane fluorom imale niži nivo cirkulirajućih melatonina. Ovo smanjenje nivoa cirkulirajućih melatonina praćeno je – što se moglo i očekivati – ranijim početkom puberteta u fluorom tretiranih ženki životinja. Najnovije informacije o ulozi epifize kod ljudi sugeriršu da bilo koji agent koji uteče na funkciju epifize može uticati na ljudsko zdravlje na različite načine, uključujući i učinke na seksualno sazrevanje, metabolizam kalcijuma, paratireoidne funkcije, postmenopauzalnu osteoporozu, rak, i razvoj psihijatrijskih bolesti.

Fluor je neizostavni sastojak svih pasti za zube i nalazi se u vodovodnim sistemima većine svetskih gradova. Treba li stoga čuditi što se kalcifikacija epifize smatra “tipičnom” pojavom kod odraslih ljudi?

Kada se epifiza kalcificira, sposobnost lučenja melatonina i serotonina u krv je značajno oslabljena, što posledično dovodi do starenja i slabljenja imunološkog sistema. Sada postaje mnogo jasnije zašto se epifiza nije ranije proučavala i zašto nastojanja u tom pravcu još uvek u velikoj meri nisu realizirana.

Postoji nekoliko načina da se proces kacifikacije obrne. Jedan od najučinkovitijih je gledanje u Sunce, s obzirom na apsorpciju vitamina D, zbog čijeg nedostatka do kalcifikacije i dolazi. Od ostalih korisnih koraka, treba spomenuti potpunu eliminaciju fluora iz organizma, korištenjem pasti za zube koje ne sadrže fluor te promenom prehrane i prelaskom na sirovu vegansku prehranu koja se sastoji isključivo od darova prirode, voća, povrća, klica, semenki i orašastih plodova, te eliminacijom začina i toksina koji čine sastavni dio klasične prehrane.

Sve ovo dosad spomenuto postaje mnogo smislenije i zanimljivije ukoliko se usredotočimo na funkciju epifize koja nadilazi njezino čisto fiziološku ulogu. Kroz vekove, filozofi, mudraci i duhovni učitelji su je povezivali s trećim okom, okom čija percepcija nije zamagljena ili ograničena fizičkim osetilima. Francuski filozof René Descartes (1596-1650) u svojim je delima naglašavao važnost epifize, nazivajući ju “sedištem duše” i “delom tela u kojem duša izravno obavlja svoje funkcije”.

Zanimljivo je što je Descartes upotrebio upravo izraz “sedište duše” da bi opisao epifizu. Naime, postoji uska veza između pojave duše u telu prema učenju raznih duhovnih tradicija i oblikovanja epifize. Utvrđeno je da se epifiza počinje stvarati u fetusu 49 dana nakon začeća. Prema učenju tibetanskih budista zapisanom u “Tibetanskoj knjizi mrtvih”, upravo je toliko vremena potrebno da duša nakon smrti i izlaska iz jednog tela provede u beselesnom stanju pre nego što uđe u drugo telo.

Helena Petrovna Blavatsky, osnivačica teozofskog pokreta, u svojoj je opsežnoj i iscrpnoj knjizi “Tajna doktrina” iz 1888. godine opisala ulogu ove žlezde u evolucijskom kontekstu: “treće oko prestalo je delovati… jer čovek je duboko zaglibio u kaljuži materije.” “Treće oko, postupno okamenjeno uskoro je iščezlo… oko se povuklo duboko u glavu i sada je skriveno ispod kose…” “…zahvaljujući postupnom iščeznuću duhovnosti i potonuću u materijalno, pretvorilo se u zakržljali organ.”
“Treće oko je mrtvo… ali iza sebe je ostavilo svedoka vlastitom postojanju… epifizu”.

Čini se da termin “treće oko” nije tek poetska forma ili preneseno značenje kada se govori o epifizi. Poslednjih godina pojavila su se istraživanja koja sugerišu da je epifiza po strukturi vrlo slična ljudskom oku. Duž mrežnice oka nalaze se fotoreceptorske stanice, nazvane štapićima i čunjićima koji pomažu u osetu svetla i raspoznavanju boja. Štapići se uglavnom aktiviraju kod slabijeg svetla u sumraku i noću te osiguravaju crnobijeli vid dok čunjići osiguravaju vid danju i opažanje boja.

U epifizi su također pronađene stanice koje izgledaju poput štapića i čunjića. U Wikipediji se tome u prilog može pronaći sledeća tvrdnja: “Pinealociti kod mnogih kičmenjaka snažno nalikuju fotoreceptorskim stanicama oka. Neki evolucijski biolozi veruju da stanice pinealne žlezde kod kičmenjaka imaju zajedničkog evolucijskog pretka sa stanicama mrežnice oka.”

To bi moglo biti jedno od potencijalnih objašnjenja kako smo u stanju videti stvari i onda kad su nam oči zatvorene. Zapravo, vizualizacija se u pravilu uvek događa kada zatvorimo oči. Ista je stvar i sa snovima, koji nam u većini slučajeva deluju vrlo stvarnima.

Dr. Rick Strassman tvrdi da prilikom iskustava bliskima smrti (Near death experience) i sanjanja, epifiza izlučuje halucinogenu hemikaliju poznatu kao DMT, odnosno dimetiltriptamin, koja proizvodi unutrašnje slike ili vizije koje nastaju nezavisno o spoljnim vizualnim nadražajima. (preporučam vam da pogledate dokumentarac koji se bavi Strassmanovim eksperimentima s DMT-om, pod nazivom The Spirit Molecule)
DMT je po strukturi vrlo sličan melatoninu. Biološki prethodnik obema ovim molekulama je serotonin, ključni neurotransmiter važan u prenosu impulsa između neurona. Kada je u ravnoteži, serotonin daje osećaj zadovoljstva i mentalne opuštenosti, a njegov nedostatak uzrokuje depresiju i agresiju. Osim što se pojavljuje prirodno u našem telu, DMT je takođe prisutan u biljkama, te je kao takav aktivni sastojak napitka Ayahuasca kojeg amazonski šamani vekovima koriste kako bi indukovali vantelesna iskustva. Stoga ni ne čudi što Ayahuascu zovu ‘šumskom televizijom’.

Kada je potpuno aktivna, epifiza čoveku daje sposobnosti koje se obično svrstavaju u domen naučne fantastike, poput telepatije, povećanog polja osetilne percepcije, promene izgleda i gustoće tela, teleportacije te prelaska u druge dimenzije.

U svom predavanju pod nazivom “Enigma 2012.”, David Wilcock tvrdi da je epifiza portal koji nam omogućava prelazak iz domena prostor-vremena u domen vreme-prostora. Prostor-vreme je domen u kojem se krećemo kroz tri dimenzije prostora, ali je vreme fiksno i teče poput reke. Vreme-prostor je s druge strane domen u kojem vreme sada postaje trodimenzionalno i kroz koje se možemo kretati, dok je prostor jednodimenzionalan. Tako da je udaljenost koju prolazimo tamo jednaka putovanju kroz vreme u našem shvatanju. To je, drugim rečima, područje “večnog SAD” kojemu obično pristupamo dok sanjamo ili prilikom vantelesnog iskustva. Ako pogledamo glavne značajke iskustava osoba pod utjecajem DMT-a, shvatićemo da je to upravo ono što se događa. Vantelesno iskustvo uzrokovano lučenjem DMT-a podrazumeva osećaj korenite promene u percepciji “protoka” vremena, gubitak vremenske ‘linearnosti’, posećivanje paranormalnih područja, te susrete s duhovnim bićima i ostalim mističnim ili transdimenzionalnim modalitetima. Još jedno bitno obilježje koje te osobe redovito spominju je spoznaja i povezanost sa jednom zajedničkom inteligencijom koja je prisutna u pozadini celokupnog stvaranja.

Zanimljiva je takođe i povezanost između zemljinog magnetskog polja, aktivnosti Sunca, epifize i DMT-a. Naime, utvrđeno je da elektromagnetska polja utiču na epifizu te da je i sama epifiza u stanju stvoriti magnetsko polje. Razlog tome je što su oko i unutar same epifize pronađene nakupine kristala magnetita, koji je prirodni magnet. Magnetit je crni feromagnetički gvoždje-oksid koji je takođe prisutan u mozgu ptica, pčela, riba i leptira, a pomaže im u njihovom osećaju orijentacije i omogućava im da osete polaritet i nagib zemljinog magnetskog polja. Magnetit kod ptica i delfina deluje poput unutrašnjeg kompasa pomoću kojeg znaju kamo trebaju leteti/plivati. Magnetit je takođe odgovoran i za sposobnost životinja da predosjete potrese ili tsunamije. Solarni vetrovi, koji energijom pune magnetsko polje Zemlje stimuliraju epifizu. Vrlo je zanimljivo da svakih jedanaest godina dolazi do promene sunčevih magnetskih polova, što vodi do povećane sunčeve aktivnosti. Vrhunac te aktivnosti trebao bi se dogoditi negdje krajem 2012. godine, što se lepo poklapa sa krajem majanskog kalendara, za koji mnogi smatraju da će značiti i “kraj svijeta”. Fascinantno je kako su ljudi uglavnom skloni predviđati samo negativne i kataklizmičke događaje. Lično, verujem da će doći kraj svijeta kakvog poznajemo, te da će 21.12.2012. označiti početnu fazu jedne nove ere, baš kao što majanski svećenik Don Alejandro Cirilo Perez Oxlaj naglašava. Ono što bi se moglo dogoditi je da se, usled jačih solarnih oluja i promene u magnetskom polju Zemlje, epifiza aktivira u meri koja je dovoljna da počne lučiti DMT. Zamislite scenario u kome celokupna svetska populacija doživljava vantelesno duhovno iskustvo uzrokovano oslobađanjem prirodnog DMT-a iz epifize. To bi doista bio događaj koji bi na globalnom nivou korenito promenio svest i nakon kojeg se svet više ne bi mogao vratiti na staro. Bio bi to početak novog doba u pravom smislu te reči.

Osim što služi kao most ka drugim stvarnostima, veličina, izgled i aktivnost epifize utiču na stupanj u kojem je čovek u stanju napajati svoje telo, tvoreći atome i životnu energiju, neposredno od Svetla ili prane. Izvorna uloga epifize i hipofize je da budu receptori prane (kozmičke energije) i svetlosti i njihovi pretvarači u iskoristivu energiju za održavanje fizičkog tela. Kod ljudi koji ne konzumiraju hranu,  istraživanja su pokazala da je njihova epifiza dvostruko veća od epifize prosečnog čoveka. Naučnici koji su u periodu od 130 dana promatrali Hiru Ratana Maneka, otkrili su da je veličina njegove epifize 8x11mm dok kod ostalih ljudi ona iznosi 6×6 mm. Što je epifiza aktivnija, to je manje potrebno napajanje tela iz drugih izvora.

Ono što je doista interesantno je da sam na vlastitom primeru osjetio potvrdu ove tvrdnje. Naime, u zadnjih tedan-dva, verovatno zbog gledanja u Sunce, osećam sve manju potrebu za hranom. Štoviše, prošlog tedna mi se dogodilo da 27 sati u komadu nisam ništa jeo, i to ne zato jer sam to planirao ili se pridržavao nekog režima, nego jednostavno zato što celo to vreme ni u jednom trenutku nisam osetio glad. Moram priznati da mi je, što više razmišljam o tome, ideja o življenju od svetlosti postala vrlo interesantna i primamljiva. Fascinantno je i potpuno oslobađajuće znati da nisi ovisan o hrani kako bi preživeo, nego da je ono što ti daje život ona ista kozmička energija i inteligencija koja napaja i na okupu drži sve stvoreno. Zapravo, sam taj prelazak mi se čini kao prirodan sled nakon više od dve godine na sirovoj hrani, baš kao što mi se i prelazak sa vegetarijanske na sirovu u tom trenutku činio kao nešto sasvim prirodno. Osim toga, postoje ljudi koji tako žive već dugi niz godina, od kojih su među poznatijima (realtivno govoreći) Jasmuheen, australijanka koja od 1993. godine živi na prani, solarni jogi Hira Ratan Manek i slovenska etnomuzikologinja i iscjeliteljica zvukom, Mira Omerzel – Mirit, koja je nedavno gostovala “Na rubu znanosti” kod Mišaka, a koja je na prani od 1994. Ovde možete pogledati intervju s Jasmuheen, čišto da steknete pojam o kakvoj se osobi radi. Žena zrači energijom, toplinom i radošću koja je zarazna.

Posmatrana u ovom kontekstu, krivo prevedena i često neshvaćena biblijska izreka:
“Oko je svetiljka telu. Ako ti je dakle oko bistro, celo će tvoje telo biti u svetlu.”
Matej, 6:22, poprima sasvim drugo značenje.

U već spomenutom predavanju, “Enigma 2012″, David Wilcock skreće pažnju na prisutnost borovog češera u prikazima i simbolima drevnih civilizacija. Tako, na primer, u Egiptu, Ozirisov štap sa dve zmije koje gledaju prema borovoj šišarci simbolizuje podizanje kundalini energije duž kičme do epifize.

Ozirisov štap
U drevnom Babilonu, bog Tammuz prikazan je kako drži šišarku u ruci.

Zatim, Dionis, grčki bog vina, i njegova rimska verzija, Bakho, drže štapove na vrhu kojih se nalazi borova šišarka.

No, možda najneočekivanije mjesto na kojem bi čovek očekivao simbol borove šišarke je svakako Vatikan, koji čuva gigantsku statuu borove šišarke sa čije obe strane stoje dva pauna, koja podsećaju na egipatske Ibis ptice. U podnožju stražnjeg dela statue nalazi se otvoreni sarkofag, koji u kraljevskoj komori Velike piramide simbolizuje kraj smrti. S prednje strane, u podnožju, leži statua lava na čijem su postolju ugravirani egipatski hijeroglifi. Celo to područje u kojem su smeštene spomenute statue zove se “Dvor borove šišarke”.

Nije li to u najmanju ruku čudno? K tome, i sam Papa nosi štap koji u sebi ima borovu šišarku, gde je jasno da Papa simbolizuje vezu između neba i zemlje. To dovoljno govori o dubokom ezoterijskom znanju koje crkvena elita čuva ispod krhke i tanašne fasade službenog hrišćanstva.

Detaljnije istraživanje cijele ove priče o epifizi kao trećem oku te simbolike i povezanosti Egipta i hrišćanstva dovelo me do sasvim novih i neočekivanih otkrića koja produbljuju sve dosad napisano i dižu to na jedan novi nivo.

Tekst je kompletno prenet sa sajta http://skajvok3r.blogspot.com/2011/09/misterija-epifize.html