blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Nadica Blažić najbolja mama na svetu

Nadica Blažić (49) je pre 20 godina došla u zrenjaninsku bolnicu sa porođajnim bolovima, ni ne sanjajući da će zbog nemara doktora provesti 17 dana pokušavajući da donese dete na svet. Kada je konačno rodila malu Marinu, doktori su joj odmah rekli da je najbolje da se oprosti od nje i zaboravi je – jer nisu verovali da dete sa takvim anomalijama može da preživi. Nadica im je tada rekla jednu rečenicu koje se i dan danas drži, a Marina, koja pati od jedinstvenog medicinskog fenomena na svetu, izrasla je u aktivnu devojku i postala svetska vicešampionka u hip-hop plesu za decu sa invaliditetom.
Nadica Blažić

Marina i Nadica Blažić, Foto: E. Conkić

Nadica je osnovala udruženje samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom “Plava školjka” kada je shvatila da njeno dete ima jedinstven medicinski fenomen – te s toga ne spada u potpunosti ni u jedno od već postojećih udruženja, koja su najčešće ograničena na neki konkretan invaliditet. Danas je jedan od najglasnijih zagovornika za vidljivost ljudi sa invaliditetom, i sve zato što se jako dobro seća kako se ona osećala kada je pre 20 godina sama krenula u ovu životnu borbu.

– Došla sam u bolnicu sa porođajnim bolovima, i doktor mi je rekao da je krenuo porođaj. Nažalost, moj doktor je baš tog dana otišao na godišnji odmor, i prepustio me drugom lekaru, koji je na svoju ruku namerno odlagao porođaje. Žene su prolazile kroz agoniju, dve su se zbog njega porodile u 10. mesecu, a jedna je i izgubila bebu na kraju. Doktor, kojem nikad ne spominjem ime i ne želim uopšte da ga se sećam, imao je neku svoju teoriju o tome kako se bebe u stomaku ujutru kreću više i kako im se aktivnost tokom dana smanjuje, pa nas je terao da zapisujemo kad god nam se beba pomeri i da mu dajemo izveštaje. Zbog svega toga sam provela 17 dana u porodilištu, a Marina je sve vreme bila zaglavljena u kanalu – priseća se Nadica.

Nadica Blažić

Najbolja mama na svetu, Foto: E. Conkić

Marina je došla na svet takoreći bez vrata i ključne kosti, sa zapreminom grudnog koša manjom od zapremine glave, jednom nogom kraćom od druge, potpuno asimetričnim licem, ozbiljnim problemima sa vidom i sluhom i sa velikim brojem anomalija. Zbog svega toga su joj doktori rekli da je najbolje da zaboravi svoje dete, da se okrene i ode. Međutim, Nadica, koju su kod kuće već čekala dva deteta, nije ni u jednom trenutku pomislila da odustane. Tada je doktorima rekla nešto čega se i danas drži.

– Moja ljubav će uraditi ono što medicina ne može, to sam im rekla na stepeništu, gde su mi rekli da treba da ostavim svoje dete i odem. I to se upravo i desilo. Bez ijedne operacije, uz mnogo ljubavi, rada i vežbanja, Marina je stala na svoje noge. Od najmlađih dana sam se trudila da živi kao i sva ostala deca, pa je tako dete za koje su u najmanju ruku mislili da će biti u kolicima, pošto uopšte nije imala mišiće na desnoj strani tela kada se rodila, ubrzo počelo da vozi bicikl, a svi su bili iznenađeni kada je uspela bez problema da napravi most – kaže mama.

Nadica Blažić

Soba puna trofeja, Foto: E. Conkić

Na svaku prepreku koja im se javljala na ovom dugom i ni malo jednostavnom putu, Nadica i Marina su odgovarale pozitivnim stavom. Kada su joj rekli da joj ćerka ima iskrivljene prste, Nadica je samo odgovorila da će zbog toga moći lakše da svira – a onda je otišla i upisala ćerku na časove klavira. To što joj je jedna noga bila kraća za 2,5 centimetra od druge nije sprečilo Marinu da trenira folklor od svoje šeste godine, a sama je naučila kako da igra, a da niko ne primeti da joj noge nisu iste dužive.

Marina Blažić

Marina Blažić sa Esmom Hadžić i Anom Jovčić, Foto: Privatna arhiva

A prepreke na njihovom putu nisu bile malobrijne, niti lagane. U detinjstvu je Marina i po 200 dana godišnje prvodila u banjama sa mamom, ima više od 200 otpusnih lista iz bolnica – ali nikad se nije bunila što ide na terapije. Kada je devojčica imala šest godina, Nadicu je muž izbacio iz kuće, i ostala je na ulici sama s troje dece. Tada je radila kao učiteljica u školi i nastavila je da odlazi na posao sa osmehom, a na svako pitanje je uvek odgovarala “Super sam”. Nedugo zatim je Nadica ostala i bez posla i preselila se u Beograd, gde i danas živi kao podstanar sa Marinom i starijom ćerkom Milenom. Nema posao i svaki trenutak posvećuje deci sa posebnim potrebama – i to sve sa širokim osmehom na licu.

Vremenom je mali borac izrastao u pravu aktivnu devojku, koja ima više interesovanja od mnogih njenih vršnjaka koji nemaju invaliditete. Nakon folklora je kratko trenirala latino plesove, a onda otkriva hip-hop, u kojem je 2012. godine osvojila drugo mesto na svetskom prvenstvu. Prostorije “Plave školjke” u sportskom centru “Olimp” ispinjene su medaljama i trofejima koje je tokom godina osvojila Marina, a ponosna mama kaže da su za sve zaslužne tri stvari: ljubav, pozitivan stav i mnogo rada.

Marina Blažić

Marina Blažić, Foto: Privatna arhiva

Zato se nada da će zalaganjem u organizaciji „Plava školjka“ uspeti da svojim iskustvom doprinese da drugi roditelji pomognu i sebi i svojoj deci, ali i da učini da ljudi sa invaliditetima postanu vidljiviji u društvu.

– „Plava školjka“ postoji već pet godina, i sada mogu da kažem da sigurno stojimo na svojim nogama. Zahvaljujući donacijama uspevamo da organizujemo i radionice i javne nastupe i to sve bez ikakvog budžeta. Ove godine smo peti put organizovali sportske igre pod sloganom „Hoću da se igram“ i pridružila su nam se deca iz 15 gradova i sela širom Srbije. Njima to uvek ostane u uspomeni kao divan dan, kao nešto sasvim drugačije – poručuje Nadica, za koju slobodno možemo da kažemo da je najbolja mama na svetu.