blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Osnovi prirodne ishrane.

Civilizacija sa svojim tehničkim osavremenjavanjem izuzet –
no je doprinela utvrđivanju novih, savršenijih principa življenja,
kojih bismo se danas teško mogli odreći; ali istovremeno je izazvala
i bujicu neprijatnosti. Između ostalog, kao faktore rizika koji
prouzrokuju mnogostruke negativne posledice po zdravlje, iz –
dvajamo promenu načina ishrane, naviknutost na sedenje (zbog
profesije ili iz navike), stres i zagađenost sredine.
Nabrajamo najbitnije karakteristike ili odrednice u ishrani
današnjeg civilizovanog društva:
1) Zamena prirodne presne (sirove) hrane termički obrađenom
hranom.
2) Zamena krupno mlevenih žitarica (sa mekinjama), hlebom
pripremljenim od belog brašna.
3) Zamena čvrstih namirnica, mekim.
4) Deficitarnost organizma vitaminima i auksinima (aktivnim
supstancama koje učestvuju u regeneraciji ćelija).
27
5) Nedostatak mineralnih soli i oligo-elemenata.
6) Nedostatak zelenih biljnih pigmenata – hlorofila.
7) Nedostatak biljnih vlakana (celuloze) koja imaju ulogu u
dinamici rada creva i regulisanju probave.
8) Prekomerna upotreba masti i proteina životinjskog porekla.
9) Prekomerna upotreba kuhinjske soli (natrijum-hlorida),
za čina i hemijskih konzervanasa.
10) Konzumiranje rafinisanih slatkiša (čokolada, bombona,
poslastičarskih proizvoda, itd.)
Bez detaljnog objašnjenja svake od nabrojanih tačaka, možemo
reći da obnova i očuvanje dobrog zdravlja podrazumeva najpre
preispitivanje sopstvenog načina ishrane i ispravljanje grešaka
koje smo činili godinama, tako da su one postale naša svakodnevica.
Treba da verujemo da se ovo može postići, ako način
ishrane koji je čovek primenjivao u Edenu postane ponovo
pred met našeg interesovanja i navika.
Iako je meso kao hrana postalo sastavni deo kulinarstva ši –
rom sveta, bilo je vrlo učenih, čuvenih ljudi koji su konzumirali
isključivo biljnu hranu ili su, u najmanju ruku, svojim stavom
svedočili u prilog blagotvornom dejstvu biljne ishrane. Među
ovima po minjemo imena koja sama za sebe govore: Pitagora,
Plutarh, Sokrat, Seneka, Virdžilije, Ovidije, Horacije, Leonardo
Da Vinči, Njutn, Frenklin, Lok, Ajnštajn, Bajron, Šeli, Paskal,
Bose, Tolstoj, Volter, Žan Ž. Ruso, Bernard Šo, Didro, Lamartin,
Mišel, Vagner, itd.
Govoreći o mesnoj hrani, Pitagora koji je živeo sto godina
kaže: “Klonite se, o smrtnici, skrnavljenja svoga tela hranom
koja je tako rđava!”
Plutarh kaže: “Govorite o aždajama, panterima, lavovima, a
niste ništa manje svirepi od ovih zveri; jer za njih ubiti, znači
prehraniti se, dok je za vas cilj ubijanja naslađivanje mesom, a
da biste sakrili tu grozotu, svojim jelima dodajete različite začine.”
Ovidije, veliki pobornik biljne ishrane, piše: “Nije bilo tako na
početku u onom srećnom vremenu; zadovoljan biljkama i plodovima
koje zemlja daje, čovek nije umrljao usta životinjskom
krvlju… Odbacite jedan tako zločinački običaj; sledite savete
koje vam dajem i ne zaboravite da jedući meso vrednog vola koji
je vukao u jarmu, jedete meso prijatelja koji vam je pomagao da
obrađujete zemlju.”
Kliment iz Aleksandrije napominje: “Čuvajte se ove hrane.
Zar da još uvek pribegavamo životinjskom mesu, kada imamo
na raspolaganju tako veliki izbor plodova? Neka oni koji sedaju
za sto prepun raznovrsnih jela, ne gube iz vida da na taj način
podstiču bolesti, a svoj trbuh pretvaraju u sramnu neman, zvanu
najveći neprijatelj”.
Slavni Bose potvrđuje fizičku i moralnu degeneraciju ljudskog
roda objasnivši to kao rezultat čovekove ishrane mesom.
On kaže: “Pre Potopa, hrana od Bogom danih plodova, koji su
ljudima bili na dohvat ruke, predstavljala je trag prvobitne bezazlenosti…
Danas, da bi se prehranili treba da prolijemo krv nevinih
životinja; i pored užasa koji u nama prirodno izaziva klanje
tih životinja, mi prerađujemo meso i pripremamo od njega svoja
jela, što teško može da zataška predstavu da se leševima hranimo
da bismo utolili glad.”
Lamartin, budući odmalena vaspitan po načelima biljne
ishrane, napisao je upečatljive stihove:
“Nezadovoljni plodovima koje im je Bog dao
Ljudi da utole svoju glad –
Zločinom prema Tvorcu, zločinom od kog zemlja podrhtava,
U krvi sebi traže drugu hranu.
U svakom naselju ljudskom, krv potokom teče.
Tu su prava groblja poklanih Božjih stvorenja.
Odvučeno silom, sa cvetne livade,
Tu nevino jagnje biva hrana svojih gospodara.”
Bernard Šo kaže: “Dokle god ljudi budu mučili i ubijali životinje
da bi se hranili njihovim mesom, dotle će stalno trajati rat.
Verujem da svako razumno biće treba da ima isto mišljenje.
Sva deca iz moje škole, bila su na biljnoj ishrani, i to im nije
smetalo da budu snažni i lepi, hraneći se povrćem i voćem.

Ponekad, u toku rata, slušajući krike ranjenika pomislio bi na
krike životinja u klanicama i rekao bih sebi: Bog nas kažnjava
isto tako kao što mi kažnjavamo ova bespomoćna stvorenja.
Ko može voleti nešto tako tiransko, što se zove rat? Bez sumnje,
samo oni koji jedu meso i koji, pošto su jednom ubili, osećaju
potrebu da stalno ubijaju ptice, životinje, da love lisice, da
ubijaju košute.
Mesar, pred tezgom oblivenom krvlju, izaziva bujanje živo –
tinj skih nagona i podstrek za ubijanje.
Zar se možemo nadati vladavini mira na zemlji, dokle god od
sebe činimo prave žive grobove za poklane životinje?”
“Moj život” Isidora Dankan, str. 228.