blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Sunce kao lek

Sunce kao lek

Jedan od moćnih efekata ovog užarenog nebeskog tela jeste,
pre svega, ultraljubičasto zračenje, koje sa sobom donosi toplotu
i svetlost, uslovljavajući život na Zemlji.
Znanje o izvanrednom dejstvu ultraljubičastih zraka, “koji
doprinose zdravlju” nije tekovina i doprinos moderne civilizacije.
Ono je plod vekovnog iskustva koje je odolelo zubu vremena.
Delotvornost ultraljubičastih zraka na organizam ogleda se u
stimulisanju proizvodnje melanina, pigmenta koji nagomilan u
bazalnom sloju kože, daje tenu bronzani odsjaj što predstavlja
zaštitu od jakog ultraljubičastog zračenja.
Pomenuto zračenje naročito utiče na metabolizam organizma,
a u najvećoj meri na metabolizam minerala. Na ovaj način
se ergosterol pod dejstvom ultraljubičastih zraka, transformiše u
vitamin B, koji ima značajnu ulogu u metaboličkim procesima
fosfora i kalcijuma, bitnih faktora u sistemu zaštite i lečenja rahitisa.
Takođe, ovaj vid zračenja povoljno utiče na rad endokrinih
žlezda (sa unutrašnjim lučenjem), nervnog sistema, respiratornog,
digestivnog i kardio-vaskularnog aparata.
Intenzitet UV (ultra-violetnih) zraka varira u zavisnosti od različitih
faktora:
– Godišnjeg doba – zračenje je jače leti nego u zimskom periodu;
– Geografske širine – što je sunce više, to zraci vertikalnije
padaju i shodno tome imaju i jače dejstvo; kada je u pitanju naš

Poglavlje V
SUNCE KAO LEK
geografski prostor smatra se da je u mesecu junu najintenzivnija
UV zračenje;
– Nadmorske visine – UV zračenje je jače na planini nego na
moru;
– Doba dana – najveći intenzitet je od 9:00-12:00;
– Fenomena refleksije i refrakcije – mnogo je veći intenzitet
zra čenja na svetlim površinama (sneg, pesak), kao i na sjajnim
površinama (led, voda);
– Stepena zagađenosti atmosfere – što je vazduh zagađeniji,
zračenje je slabije.
Osetljivost organizma takođe zavisi od niza različitih faktora:
– Tokom leta osetljivost ljudskog organizma na UV-zrake je
smanjena u odnosu na zimski period;
– Starije osobe i deca su manje osetljivi nego ostale starosne
kategorije;
– Žene su za 20% osetljivije nego muškarci;
– Kod žena je osetljivost na UV zračenje izraženija u pred –
men strualnom periodu;
– Bolesnici sa hiperfunkcijom tiroidne (štitne) žlezde (Baze –
dov ljeva bolest), ili hipertenzijom (povišenim krvnim pritiskom),
sa ekcemom, pokazuju izrazitu osetljivost na UV zrake;
– Negroidna rasa poseduje samo 10% osetljivosti bele rase.
Infracrveni zraci (toplotni zraci), zahvaljujući svom termičkom
delovanju, uslovljavaju održavanje života na Zemlji. Poz –
nato je da bi bez Sunca Zemlja bila okovana ledom.
Takođe, ovi zraci (IC), višestruko utiču na organizam, olakšavajući
njegov metabolizam, ćelijsku razmenu, cirkulaciju.
Što se tiče svetlosnih zraka, njihovo dejstvo je sveobuhvatno,
od fotosinteze u svetu biljaka, pa do složenih metaboličkih procesa
koji se odvijaju unutar nervne ćelije, uslovljavajući, na ovaj
način, vitalne procese. Nedovoljno izlaganje uticaju ovih zraka
negativno utiče na rad centralnog nervnog sistema, ostavljajući
posledice na ponašanje i psihičku strukturu čoveka. Uticaj sun –
čevih zraka na psihički sklop ogleda se u karakteristikama nordijskog
i mediteranskog tipa, kao i u različitom poimanju života
jedinki ova dva tipa.

Iako nam je sunce veliki prijatelj, trebalo bi da uvažavamo
nekoliko praktičnih saveta u pogledu sunčanja kao prirodnog le –
kovitog sredstva:
1) Mada nam se čini poznatim, sunčanje ipak treba obavljati
po preporuci lekara;
2) S obzirom da je svaki čovek jedinka za sebe, tako i kada je
u pitanju reakcija na sunčeve zrake, helioterapiju (terapiju sun –
čanjem) treba prilagoditi individualnim potrebama i staviti pod
nadzor lekara;
3) Kod primene ovog terapijskog metoda, treba imati u vidu
starosno doba, opšte zdravstveno stanje, vrstu bolesti i stepen
otpornosti organizma na sunčeve zrake;
4) Najpogodnije vreme za sunčanje tokom dana je između
9:00-12:00 u jutarnjim i 15:00-17:00 u večernjim časovima.
5) Treba se sunčati pre obroka, ili 1-2 sata nakon toga;
6) Sunčanje treba prekinuti ako se javi osećaj malaksalosti,
mučnine, povraćanja, groznice, glavobolje, upale očiju (crvene
oči), i drugi simptomi koji ukazuju na sunčanicu; ,
7) Tokom sunčanja treba izbegavati direktno izlaganje glave
sunčevim zracima. Glavu treba zaštititi šeširom od slame, od
platna ili od nekog drugog materijala. Takođe, neophodno je
zaš tititi oči naočarima za sunce, naročito ako je u pitanju plava
boja očiju;
8) Izlaganje tela sunčevim zracima treba da bude postepeno,
vodeći računa o dužini izlaganja, kao i o površini tela koju treba
sunčati. Onaj deo tela koji se ne sunča, treba pokriti belim čaršavom;
U nastavku, predlažemo jedan od mogućih načina primene
helioterapije:
Dan Vreme izlaganja Deo tela
Prvi dan 5 minuta donja polovina cevanice;
Drugi dan 10 minuta od kolena nadole;
Treći dan 15 minuta od kukova nadole;
Četvrti dan 20 minuta od pupka nadole;
Peti dan 30 minuta od polovine grudnog koša nadole;
Šesti dan 60 minuta od vrata nadole.

U narednim danima nastaviti sa po 60 minuta sunčanja svakodnevno.
9) Posle svakog tretmana (sunčanjem), treba praktikovati tr –
lja nje hladnom vodom, ili hladno tuširanje, ili neku od derivativnih
kupki (kupka “Vitalis”, kupka trupa);
10) Kod zastarelih rana (ulceracija) i drugih povreda sa usporenim
procesom regeneracije (zarastanja), može se primeniti
lokalno sunčanje uz upotrebu lupe. Svetlost se fokusira na površinu
rane, a lupa se pomera tako da svetlosni zrak pređe preko
cele površine rane. Treba paziti na opekotine. Praktikuju se kratki
tretmani u trajanju 5-10 minuta, 2-3 puta dnevno;
11) Kod određenih bolesti (gojaznosti, upale zglobova, nefritisa
– upale bubrega, hidropsije – vodene bolesti), preporučljivo
je sunčanje uz transpiraciju (znojenje), što olakšava eliminisanje
otrovnih materija iz organizma kroz pore na koži. Ovaj vid sun –
čanja se sprovodi tako što telo umotamo u čaršav i izlažemo ga
suncu 3 sata dnevno. Za vreme tretmana može se piti hladna
voda (ili čaj). Slično ovome je sunčanje kada se kao pokrivač za
telo koriste listovi kupusa ili čička.