blog NIT

VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

blog NIT - VAŠ VODIČ ZA PAMETNE ODLUKE

Virusi – šta je istina

 

[IMG]Istraživala: Ivona Živković
Jedno od najpogrešnijih učenja u savremenoj medicini, koje se bazira na teoriji patogenih mikroba Luja Pastera, svakako je učenje o virusima kao izazivačima infektivnih bolesti. Ova laž upakovana u naučnu dogmu dobila je, ne slučajno, u drugoj polovini 20. veka izuzetan tretman. Iza nje danas stoji svetska naučna elita (ili pseudonaučna) i svi vodeći zdravstveni autoriteti. Nije ni čudo jer se upravo ova dogma pokazala kao odlično sredstvo, ne samo za profitabilan biznis sa prodajom vakcina, već i efikasan način da se ljudi drže u strahu i da im se, po potrebi, oduzmu elementarna ljudska prava nametanjem zakona o obaveznoj vakcinaciji ili stavljanjem u karantin (zatvor).
Ubacivanjem otrova u krv preko vakcina (jednu posledicu primene vacine protiv hepatitisa B možete videti ovde), milioni ljudi širom sveta (ko preživi) postaju profitabilan dugoročno zatrovan pacijent. Pored ljudi, ovaj unosan biznis sa vakcinama obuhvata i sve domaće životinje. Istovremeno, zahvaljujući “smrtonosnim virusima” moderna pseudomedicina može vešto da maskira činjenicu da, ne samo da niti jednu hroničnu bolest danas ne leči, već i da ne zna njihov stvarni uzrok.Ali, nemački biolog i virusolog dr Stefan Lanka već godinama tvrdi da do sada niko nije izneo niti jedan dokaz da je bilo koja infektivna bolest nastala od virusa. On, takođe, tvrdi da niti jedan takav virus do sada nije izolovan.
Da bi smo shvatili kako funkcioniše ova zastrašujuća prevara moramo malo bliže pogledati šta su zaista virusi i kako oni deluju. O tome govore podaci koje su izneli oni koji su ih godinama studiozno proučavali, ali nisu pristali na laž. Dr Stefan Lanka je samo jedan od njih.
[IMG] Dr Stefan Lanka
ŠTA SU ZAISTA VIRUSI ? 
Naime, čitava grupa virusa kojima pripada i famozni HIV (koji navodno izaziva bolest AIDS) zapravo su retrovirusi. To nisu živa stvorenja, već veoma sićušni parčići (fragmenti) proteina koji se kače na živu ćeliju, tvrdi dr Lanka. Oni nemaju način da se sami reprodukuju.Zna se da antibiotici ne mogu ubiti viruse, pa se oni koriste samo za ubijanje bakterija, koje su drugačije od virusa.

“Viruse ne može ubiti ni majčino mleko, ni trave, čajevi ili bilo koji preparat koji se na tržištu pojavljuje navodno za jačanje imunog sistema u borbi sa virusima. Virusi su otporni na ekstremno visoke i niske temperature. Virus je najmanje parče nečega na šta telo reaguje. Virusi su daleko manji od bakterija. Bakterija je jedinica života, koja jede i izbacuje produkte svog metabolizma, ima životni period, iscrpljuje se, ima seks sa DNK i tako se reprodukuje. Kada ostari ona umire. Tehnički, virus nije živo biće. Virusi nemaju životni vek i mogu biti večiti”, obrazlaže svoje viđenje virusa dr Vilijam Vong.

Ovo za sada deluje prilično zastrašujuće, zar ne? Naravno, pod uslovom da još živite u strahu da su virusi izazivači bolesti.

Ali, zašto bi priroda stvorila nešto tako razorno? To se u toku studija zapitao i dr Lanka dok je proučavao morsku molekularnu biologiju : “Pitao sam se kakva je uloga virusa u evoluciji, jer je izgledalo da nemaju nikakvu funkciju osim da budu opasni i ubijaju druge ćelije”.
Lanka tvrdi da još od 1960. u molekularnoj genetici postoji centralna naučna dogma koja čini okosnicu u savremenom proučavanju molekularne biologije i koja se uporno održava do danas.
[IMG]
Dogma tvrdi da DNK stvara RNK koji se onda koristi kao prenosilac poruke, odnosno genetske informacije. Pa podsetimo za laike, sve ćelije u organizmu se ponašaju u skladu sa određenom informacijom koju sadrže u svom jedru. Tu se nalaze hromozomi, a u njima geni sa informacijom. Geni su struktura DNK koja svakoj ćeliji određuje šta treba da rad i kako da napravi protein. Formula pravljenja proteina je najveća tajna koju zna samo priroda.
Prilikom deobe ćelije, svaka nova ćelija mora da dobije ovu dragocenu informaciju. Kao u izuzetno važnoj biblioteci, informacije iz ovih DNK “knjiga” nikada se ne iznose iz jedra ćelije, već se kopiraju u RNK koja onda to kao kurir prenese novoj ćeliji. Proces se naziva transkripcija. Dakle, može samo da se kopiraju stranice iz ove “knjige” ali se ona nikada ne može izneti iz “biblioteke”. Naučna dogma je smatrala da RNK nikad ne može biti transkribovana i da je uvek DNK ta koja daje informaciju RNK i stvara je zarad obavljanja tog zadatka. RNK ne mož biti transkribovana nazad u DNK i RNK postoji samo na bazi DNK i sa informacijama koje je od nje kopirala.

Dr Lanka, međutim, kaže da je proučavajući morsku biologiju evolucije (veruje se da je život nastao iz mora) pronašao da je prvi genetski molekul života bio zapravo RNK i da je kasnije u evoluciji (prilagođavanju okolini) nastao DNK.(Dakle, “knjiga” je prvo morala da se unese u “biblioteku”).

“Svaki od naših genoma, i kod viših biljaka i životinja, produkt je takozvane obrnute transkripcije (procesa kopiranja RNK u DNK)”, kaže dr Lanka.

On, takođe, navodi da je to bilo poznato molekularnim biolozima u Nemačkoj pre Drugog svetskog rata, ali da je nakon rata čitav korpus znanja o citogenetici promenjen pod uticajem američke nauke i istraživanja koje je finansirala moćna industrija za proizvodnju semena u SAD . Da napomenemo da su najveći proizvođači i kolekcionari semenske robe danas jedna od najbogatijih porodica sveta, dinastija Dipon. Oni su danas najveći deoničari u hemijskoj i farmaceutskoj industriji i u proizvodnji eksploziva i upaljača za bombe. Sva ranija naučna saznanja koja su postojala u Evropi, a Nemačka je imala vodeću ulogu i u nauci i u tehnici, tako oklevetana i proglašena “lenjom naukom”. A biološka nauka pre Drugog svetskog rata je bila mnogo bolje utemeljena i smatrala je da genetski materijal nije stabilan, već je podložan promenama, što znači da on može biti i obrnuto transkribovan i da transkripcija ide u oba smera.

“Ova ranija istraživanja su, takođe, ustanovila da unutar ćelije imamo veliku količinu genetskog materijala drugačijeg nego u nukleusu. Ali, pošto su molekularnu genetiku i molekularnu biologiju osnovali fizičari koji su mislili da mogu da objasne čitavu strukturu atoma fokusirajući se samo na jezgro (nukleus), kada su ušli u biologiju preneli su tu svoju zabludu. Fokusirali su se samo na nukleus ćelije i tvrdili da je on odgovoran za nastanak čitavog života i da on kontroliše sve. Ovo je smešno , jer su prevideli osnovu života – proizvodnju energije.”

Proučavajući dalje evoluciona kretanja u biologiji, Lanka je shvatio da je obrnuta transkripcija uobičajena za sve forme života u da je zapravo ona postala osnova u funkciji svih kasnijih živih organizama. Dr Lanka je vremenom zaključio da je obrnuta transkripcija “mehanizam” za popravku hromozomske DNK.

Ali, uticajni i naučno referentni mediji diktirali su iz SAD uporno svoju dogmu da “ne postoji nešto kao obrnuta transkripcija od RNK ka DNK”. Kada je 1970. razvojem biohemije otkriveno da postoji obrnuti transfer genetskog materijala, ipak se nije odustalo od pomenute dogme niti je postojala volja da se tu bilo šta promeni u naučnom shvatanju. Tako je ovaj biohemijski fenomen nazvan “izuzetkom” i objašnjen je na osnovu postulata o postojanju retrovirusa.

Podsetimo da je dr Antoan Bešam još u 19. veku uočio da grupisanje protita u krvi stvara najpre viruse, a potom bakterije i gljivice. Gljivice su zapravo nastale u procesu evolucije tek nakon formiranja složenih organizama kao što su životinje, napominje Lanka. Gljivice su stvorile enzime kojima su u stanju da proizvode energiju iz oksidacije. Gljivice se hrane mrtvom organskom materijom i tako učestvuju u procesu biološke reciklaže. Zato se uvek nakon primene antibiotika (anti biosa) stvaraju gljivice kako bi počistile ostatke mrtvih bakterija.

Tako, stvaranjem ovih formi ne nastaje bolest, nego su one posledica biohemijskih promena u ambijentu u kome žive, a to je ljudski, životinjski ili biljni organizam. Protiti su kao čestice života neuništivi, pa je logično što su virusi ekstremno otporni i praktično neuništivi. Oni upravo održavaju ŽIVOT. Ali, da li se te proteinske tvorevina nazvane virusi mogu izolovati i stvoriti bolesti?

VIRUSI NISU OPASNI 
Da izoluju virus iz mora uspeli su 1994. dr Lanka i njegove kolege (M. Klajn, R. Nipers i D. Miler).

“Tada smo demonstrirali postojanje prvog virusa moru u jednoj morskoj algi. Dokaz je prvo publikovan 1995. u naučnoj publikaciji Univerziteta u Konstanci (520-526) u skladu sa standardima prirodnih nauka. Virus čije smo postojanje pokazali reprodukuje sebe u algi, može je napustiti i van nje se reprodukovati u drugoj algi te vrste bez ikakvog negativnog efekta i tajvirus nema nikakav učinak niti vezu sa bilo kakvom bolešću”.
“Biološka struktura koja bi učinila bilo šta negativno još nije viđena. Osnova biološkog života je zajedništvo, simbioza i tu nema mesta za rat i destrukcijuRat i destrukcija u biološkom svetu su samo izmišljotine bolesnih mozgova.”

Dr Lanka je pronašao i da u jednom litru morske vode postoji preko 100 miliona virusa raznih vrsta koji se međusobno veoma razlikuju.
Sreća da zdravstvene vlasti za ovo još ne znaju, jer bi odmah naložile kupanje u specijalnim odelima. Strukture koje se opisuju kao virusi postoje u mnogim vrstama bakterija i u prostim životnim formama sličnim bakterijama. To se naziva simbiozom ili endosimbiozom koja je nastala u procesu diferencijacije ćelijskih tipova i strukturnog kombinovanja, endosimbioza koja je stvorila sadašnji tip ćelije od kojih su napravljeni ljudi, životinje, biljke.

“Kao mitohondrije (bakterije u svim našim ćelijama koje udišu kiseonik i proizvode energiju) i hloroplastima (bakterije u svim biljkama koje proizvode kiseonik) – virusi su delovi ,komponente ćelije. Mitohondrija ili hloroplast ne mogu napustiti zajedničku ćeliju, s obzirom da su zavisni od njenog metabolizma, ali virusi mogu napustiti ćeliju, jer oni time ne iznose sa sobom ni jednu važnu funkciju u metaboličkom procesu”, tvrdi dr Lanka.

Virusi su sastavni delovi veoma jednostavnih organizama, na primer algi tipa confervacae – posebne vrste jednoćelijskih hlorela i veoma mnogo bakterija. Ovi viralni sastavni delovi su nazvani fage (phages).

U složenom organizmu, međutim, posebno kod čoveka ili životinje ili biljke, takve strukture koje bi se mogle nazvati virusima – nisu do sada viđene. Virusi su, dakle, sastavni delovi ćelije koji su prepustili čitav metabolizam zajedničkoj ćeliji i zato je mogu napustiti. Izvan ćelije oni pomažu drugim ćelijama (različitim) u transferu gradivnih i energetskih supstanci. Bilo koja druga virusna aktivnost nikada nije uočena.
“Svi virusi čije je postojanje uspešno demonstrirano učestvuju u složenom procesu međućelijske i unutarćelijske razmene supstance i nemaju nikakvu destruktivnu ulogu. U slučaju bolesti , niti u obolelom organizmu niti u telesnim tečnostima nikada nije izolovana struktura karakteristična za viruse. Tvrdnja da je virus uzročnik bolesti predstavlja providnu prevaru, opasnu laž koja ima teške posledice”, tvrdi dr Lanka.

DATOTEKA VIRUSA KAO STRIP
Dokaz o postojanju virusa mora da sadrži tačan opis (proceduru) kako je izolovan, odakle je uzet, datum kada je to urađeno i u kojim uslovima, fotografiju preko elektronskog mikroskopa izolovanog virusa i sve to treba da bude objavljeno u relevantnoj publikaciji dostupnoj javnosti.
Ako se smatra da je određeni virus uzročnik bolesti, to znači da se mora tačno navesti ime obolelog od koga je uzet uzorak i opisati postupak kojim je izolovan virus ubačen u eksperimentalnu životinju (sa svim podacima o njoj i njenom prethodnom zdravstvenom stanju) i kako se razvila identična bolest u toj životinji. Svega toga , verovali ili ne , nema niti u jednoj publikaciji.

Ono što se danas predstavlja u udžbenicima kao izolovan virus zapravo to nije. Na to doktor Lanka posebno skreće pažnju:
[IMG] 1. Mnogi fotosi virusa su u boji. To je samo dokaz da su oni naknadno doterani (dizajnirani) jer snimak sa elektronskog mikroskopa je uvek u crno- beloj tehnici. Pored toga to je uvek u pitanju mrtav virus odnosno ćelija u kojoj se on nalazi.
[IMG] 2. Snimci takozvanog HIV-a, malih boginja i velikih boginja, pokazuju čitavu ćeliju u kojoj se navodno nalazi virus (dakle nije izolovan). Jasno se vide tipične endogene čestice u njoj. Ove strukture su dobro poznate i služe u unutar ćelijskom i među ćelijskom transportu ćelijskog materijala. Za razliku od virusa iste vrste, koji su uvek istog oblika i veličine (konzistencije), ovi se razlikuju u veličini i obliku i zato ne mogu biti izolovani.
[IMG]
3. U slučaju virusa gripa vaccinia (“kravlje boginje”), poliomielitisa, adenovirusa i ebole snimci pokazuju samo jedno parče (fragment), ali nigde ne stoji da je to parče izolovano, a kamoli da je izolovano iz ljudskog organizma. Ovi fragmenti su delom ćelijske čestice i to njen sastavni deo i primitivne strukture koje su nagomilane usled neadekvatnog fiksiranja i sušenja na opitnoj ploči u procesu pripreme za osmatranje pod elektronskim mikroskopom.
[IMG] 4. “Izolovan” virus poliomielitisa u stvari su veštački stvoreni parčići (fragmenti) nastali usisavanjem jedne sporedne mase kroz veoma fini filter u vakuumu. Njegova struktura (nema karakterističnu strukturu) razlikuje se jasno od “virusa” u ćeliji. Mada se tvrdi da su izolovani nigde ne postoji publikovana biohemijska karakterizacija ovog “virusa”.

[IMG] 5. Na snimku virusa hepatitisa B ne vidi se izolovana struktura, već aglutinat. To je naučni termin za proteine iz krvi koji se zgrudvaju što je karakteristika koagulacije. Tipično su okrugli i nagomilane kristalne strukture – u zavisnosti od stanja krvnog uzorka.
[IMG] Fotografija virusa H5N1 pokazuje uzdužni presek i poprečni presek cevi u ćelijama koje su uginule u epruvetama. Ove male cevi profesionalnim rečnikom su nazvane mikrotubuli i služe za transport i komunikaciju u ćeliji i u procesu ćelijske deobe.

Nakon svega što ste saznali o virusima od dr Lanke jedna relevantna svetska baza podataka sa virusima može vam se tako učiniti kao crtani strip. Ako eminetni virusolozi širom sveta ovu bazu usvajaju kao Sveto pismo, onda vam je jasno koliko su zastrašujuće razmere ove obmane.
[IMG]

[IMG]

Ovako su u Univerzalnoj virusnoj bazi podataka Međunarodnog komiteta za taksonomiju virusa na Kolumbija Univerzitetu (SAD) predstavljeni neki od virusa.
Doktor Stefan Lanka kaže da su svi ovi fotosi napravljeni zbog prevare koju smišljeno sprovode istraživači i medicinski naučnici sve dok tvrde da su to što pokazuju slike izolovani virusi koji izazivaju bolesti. 

Virusi ptičijeg gripa, običnog gripa ili HIV-a – jednostavno ne postoje i nikada nisu izolovani. 
Šta su onda “virusi” koji se prikazuju kao snimci pod elektronskim mikroskopom?
“Sve su to okrugle formacije koje svaki molekularni biolog može da prepozna – veštački proizvedene čestice (fragmenti) koji se sastoje od masti i albumina.
“To što se u medijima pokazuje kao virus H5N1 zapravo su normalni sastavni delovi ćelije (ili čitava ćelija), koji su se u procesu metabolizma našli u fazi unošenja ili iznošenja genske supstance iz ćelije”.
[IMG]Tobožnji virus Zapadnog Nila.
“Sve fotografije novootkrivenih virusa u novinske agencije stižu iz američkog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, sa sedištem u Vašingtonu, i koji je pod kontrolom Pentagona”.

IGRA SA POJMOVIMA 
Nadaleko poznati Edvard Džener, koji se smatra izumiteljem vakcine, iako je bio seoski nadri lekar uspeo je tada jednom igrom latinskih reči i zamenom termina da izmisli bolest nazvanu “kravlje boginje” – VARIOLAE VACCINAE. Ova bolest nema nikakve veze sa boginjama kod čoveka, jedino što su se obe manifestovale ospicama na koži.

Ali “dr” Džener je spojio nespojivo i tako izmislio novu bolest – “kravlje boginje”. Tako se otvorio put opasnom izumu nazvanom vakcinacija ljudi krvnom limfom obolelih krava.
Ovu Dženerovu izmišljenu bolest i opasnu prevaru razotkrio je škotski lekar dr Čarls Krejton u svojoj knjizi “Džener i Vakcinacija” (Dr. Charles Creighton “Jenner and Vaccination”). Ali, iako besmislena ovakva vakcinacija se i danas sprovodi. (Danas je postalo normalno da deca od “nečega” dobijaju visoke temperature i da se obavezno od prvih meseci i godina života vode kod lekara na pregled. Čak je skovan i medicinski termin – “dečije bolesti”. Ako je Bog šest dana stvarao svet, sedmog je morao da stvori lekare kako bi ispravljali njegove greške).
Da li je slično ovome i virus opisan kao specifičan izazivač bolesti? Naime u 18. i 19. veku ovaj termin je korišćen u značenju “otrov” (toksin) ili “contagium”. I danas se u Websterovom rečniku za ovaj termin vezuje reč “venom” (otrov), koji luče životinje, posebno zmije i koji se u 16. veku često nazivao još i otrovnim “ljubavnim napitkom” (kao venus ili vinus). U 19. veku se tako za trovanje možda sve više koristila iskvarena varijanta “virus”.
Sposobnost da se organizam nečim inficira definisana je odavno u medicini kao trovanje ili prisustvo nekog viralnog sastojka u ishrani. Svi otrovi, kao i oni iz lešina koji se tako mogu uneti u organizam – nazivani su virusima.
Da li je ovaj termin u 20. veku počeo da se primenjuje kao naziv za neke od komponenti ćelije kada je 1931. otkriven elektronski mikroskop i kada su pod ogromnim uvećanjem viđeni zastrašujući oblici molekularnih spojeva, pa su ovim terminom jednostavno drugačije počeli da se objašnjavaju simptomi trovanja?

Od tada je virus kao “uzročnik bolesti” često je opisivan, ali nikada izolovan.
Tako su , naizgled logično, počeli da se objašnjavaju efekti trovanja, ali i negativni efekti vakcinacije (što u suštini i jeste trovanje). Tako izvesni dr Luhmann 1995. piše o simptomima hepatitisa B, koje je prvi put posmatrao 1985. nakon vakcinacije protiv velikih boginja, i 1938. nakon vakcinacije protiv malih boginja.
“Kopije nalaza iz ovog istraživanja pokazuju samo strukture u okviru ćelija i ništa što liči na nešto izolovano i homogeno. Biohemijske karakteristike, koje su suštinske, nedostaju u potpunosti”, tvrdi Lanka.

Ako ste na početku teksta propustili da pogledate jedan efekat vakcine protiv hepatitisa B, pogledajte ga sad ovde.


Marketing

SFRJCAFFE

SFRJCAFFE

Administrator

Broj poruka:

 17.958

“Sviđa mi se” primljeno:
141
Trofej poeni:

 199

Pol:

 Muško

Home page:
http://sfrjcaffe.com
KAKO I ZAŠTO SE STVARA EPIDEMIJA OD NEPOSTOJEĆIH VIRUSA?

Priredila: Ivona Živković

Nemac, dr Stefan Lanka, jedan od malobrojnih virusologa koji je odlučio da ne zatvara oči pred naučnim činjenicama, tvrdi da ukoliko bi virus (kao na primer H5N1) koji izaziva bolest “ptičiji grip” zaista postojao, svaki naučnik bi ga lako izolovao u običnoj laboratoriji iz tela mrtve ptice. Ali, to se nikada nije dogodilo. Naprotiv, ono što se koristi za utvrdjivanje prisutva virusa su indirektne metode koje ne dokazuju apsolutno ništa.
Na primer, ako bi se pokazalo postojanje antitela koja se kače za tobožnji virus ( a virus se kači na ćeliju) i ako bi došlo do reakcija tela na postojanje antitela, time bi se “dokazalo” postojanje virusa koji može da izazove bolest. Ovde se očito radi o posrednom “dokazivanju” pretpostavke da postoji virus.


Istina je , međutim, da su ova antitela rastvorljivi krvni albumini koji imaju centralnu ulogu u strukturnom integritetu ćelija koje su u rastu i deljenju i učestvuju u zalečivanju rana.
Krvni albumini, takođe nazvani globulini, u epruveti koja sadrži odgovarajuće koncentracije kiselina i baza minerala i rastvarača, kombinovaće se proizvoljno sa drugim albuminima.

Tako bilo koji uzorak krvnih albumina uzetih od čoveka ili životinje kada prođe ovaj test može biti proizvoljno pozitivan ili negativan. Izaći sa nekim određenim rezultatom testiranja na ovaj način predstavlja čist kriminal u kome učestvuju odabrani virusolozi spremni za manipulaciju, objašnjava dr Lanka.

“Takodje, posredstvom tehnike biohemijskog umnožavanja nazvanog “lančana reakcija polimeraza”, genske supstance (fragmenti DNK) virusa mogu biti umnožene pa se to smatra “dokazom” za postajenje virusa. Ali, samo umnožavanje genske supstance u laboratoriji nije nikakav dokaz da je taj virus uzročnik bolesti”.
Suština je u tome što nigde ne postoji genska supstanca virusa za koji je dokazano da je izazivač bolesti sa kojom bi se mogli uporediti ovi veštački umnoženi fragmenti.

Drugo, samo fragmenti genske supstance koji su već postojali i pre u tim tečnostima se umnožavaju i oni su sada upotrebljeni za indirektno “dokazivanje” postojanja tobožnjeg virusa koji izaziva bolest.

Hiljade delova posrednog dokaza, ipak ne čine dokaz. Fotografija objekta nalik letećem tanjiru ne znači i da on zaista postoji, da može da leti i da su u njemu vanzemaljci, rezonuje dr Lanka.

“SUPER STRUČNJACI” I IZ ENGLESKE LABORATORIJE
Tako je više puta bilo navedeno u medijima da su vršena nekakva istraživanja u jednoj engleskoj laboratoriji, ali ime te laboratorije se nikada ne saopštava.
Dr Lanka smatra da je tu reč o referentnoj veterinarskoj laboratoriji EU za ptičiji grip u Vejbridžu. Dr Lanka kaže da je baš od njih zato više puta tražio dokaz o postojanju virusa H5N1, ali da su mu samo jednom odgovorili pismom u kome su ga obevestili da ne shvataju njegovo pitanje.
Lanka je isti dokaz tražio i od Svetske Zdravstvene Organizacije, ali odgovor nikada nije dobio.

Da podsetimo još jednom – virusi su suštinski samo delovi genetskog materijala u proteinskom omotaču. Oni se mogu reprodukovati samo infekcijom (naseljavanjem i prodiranjem) u odgovarajuće ćelije domaćina i prisvajajanjem hemijskog matarijala koji tu nađu. Proteini koji čine jedan virus su karakteristični za svaku vrstu virusa. Za razliku od obmotavanja i prenošenja genetskih infomacija netaknutim, kompozicija proteina za dati virus rezultira jednim specifičnim oblikom za fragment virusa. Ovoliko se uopšteno zna o njima.

[IMG]Manje je poznato da postoje čestice (fragmenti) genskog materijala koji izgledaju kao virusi, ali to nisu. Ovi fragmenti se tako nazivaju fragmentima “nalik virusima”. Takvi fragmenti nisu retki i nalaze se često u placentama, kao i u okruženju ćelijskih kultura u laboratorijama.
“Ovi fragmenti su često “mutili vodu” kada su u pitanju istraživanja u vezi AIDS-a jer su neki fragmenti upravo nalik njima nazvani HIV (navodni virus koji izaziva AIDS). Do danas niti jedan nije okarakterisan i nije pokazano da postoji kao entitet koji bi opravdao naziv virus”, kaže dr Lanka.
Zadržimo se sada na ptičijem gripu i tehnikama “dokazivanja” priustva ovog opasnog virusa. Sve one koji primenjuju ove tehnike Lanka naziva pseudovirusolozima.

VIRUSOLOZI KAO ŠIBICARI?
Tako, ovi pseudovirusolozi smatraju da u zaštitnom omotaču virusa gripa postoje albumini tipa hemaglutinina i albumini tipa enzima nuraminidaza.
To su najrazličitije susptance u biohemiji za koje se smatra da uzrokuju međusobno zgrudnjavanje korpuskula crvenih krvnih ztnaca.
Slovo “H” u nazivu H5N1 (ili H1N1 u slučaju “svinjskog gripa”) označava hemaglutinin, dok “N” označi enzim neuraminidazu.
[IMG]Zamišljeni model virusa H5N1. 
“Pseudoviruslozi su se tako složili da u zaštitnom omotaču virusa gripa postoji navodno 15 različitih vrsta albumina koji imaju svojstva hemaglutinina. Broj 5 ovde označava tip 5 od tobožnjeg albumina, čije postojanje je takodje demonstrirano indirektno.
U nameri da “dokažu” postojanje virusa gripa oni u laboratoriji crvena krvna zrnca pomešaju sa uzorcima u kojima koji su, navodno, patološki virusi. Ukoliko se crvena krvna zrnca zgrudvaju , onda se smatra da je uzrok tome hemaglutinin u virusu gripa, iako virus gripa pre toga nikada nije bio izolovan – a kamoli vidjen u takvom uzorku ili u samoj miksturi”.
Od toga kako se zgrudnjavanje dogadja pseudoviruslozi onda zaključe, precizno u maniru Oracla u stripu Asterix i Obeliks, koji tip hemaglutinina je, navodno, pronadjen.
Da bi ovo definisali imaju na raspolaganju mnoštvo procedura u testiranju. Ti testovi su napravljeni tako da tip glutaminina za koji su naučnici unapred pretpostavili da tu postoji, bude i označen kao prisutan”, objašnjava dr Lanka.
Isto je učinjeno i sa neuraminidaze enzimom, za koji se smatra da je sastavni deo zaštitnog omotača virusa gripa. Tu se smatra da postoji 9 različitih tipova .
Analogno “viralnom” hemaglutininu postoji mnoštvo pokvarenih test procedura koje “demonstriraju” rezultate – tako što se pronađe tip neuraminidaze, za koji su naučnici unapred pretopostavili da tu može da bude – i nju zaista i otkriju.
Dakle, ako pretpostavimo da će iz naftne bušotine poteći nafta, a u bunaru nađemo vodu – onda je nalaz pozitivan. Ako se ispituje da li u bunaru ima nafte, pa se ne nađe, nalaz je negativan – što može da znači da nafte u zemlji nema uopšte.

U stvarnosti, neuraminidaza je jedan enzim koji razdvaja delove jednog amino šećera nazvanog neuraminska kiselina i tako reguliše zategnutost na površini ćelijske opne, pa zato igra značajnu ulogu u ćelijskom metabolizmu.
Za ovakvo dokazivanje postojanja H5N1 virusa uzorci nisu ni potrebni jer je sve deo planirane akcije koja ima za cilj da preko medija poseje strah i nacionalnim vladama napravi pogodnu atmosferu za donošenje diskriminacionih zakona.

“Tako nije čudno što je ćuran, koji je pripadao grčkom seljaku Dmitrisu Kominarisu iz istočnoegejskog ostrva Inuse i koji je, navodno, umro od virusa H5N1 , nestao bez traga. U referentnu laboratoriju u Engleskoj nikada nije ni stigao uzorak iz Grčke. Ali su “vidoviti” mediji objavili da je sumnjiv uzorak koji je uzet potvrdio bolest. Oni kriju laboratorijske nalaze jer su svi prevara i samo obični ekeperimenti sa životinjama. Zato nerado iznose dokaze”, objašnjava dr Stefan Lanka.

GENETSKA REKONSTRUKIJA VIRUSA
Posebnan vid psiholoških operacija je puštanje glasina preko “nezavisnih” stručnjaka za viruse i “nezavisnih” novinara o navodnim genetskim rekonstrukcijama pojedinih virusa.
Tako je iz tajnih krugova u vojsci “procurilo” da je navodno opasan virus španskog gripa (koji je izazvao pandemiju 1918.) genetski rekonstruisan i onda prikazan kao ptičiji grip.
Ali šta se zapravo može genetski rekonstruisati kada nikakav virus nikada nije izolovan?
Ništa drugo do zamišljeni model genske supstance navodnog virusa gripa. Dakle, rekonstruisano je ono što nikada nije ni bilo izolovano.
Sve što je uradjeno u tajnim laboratorijama je, u stvari, bilo umnožavanje genske građe (supstance) biohemijskom metodom nazvanom “lančana reakcija polimeraza”. Ovom metodom je tako moguće umnožiti i nove nikada ranije postojeće delove genske supstance jer se njihovi albumini iz omotača, kao što smo rekli, vezuju proizvoljno.

“Upravo je dr Džefri Taubenberger, koji je prvi izašao sa informacijom da je izvršena rekonstrukcija virusa španskog gripa, radio za američku vojsku . On je 10 godina radio na proizvodnji kratkih fragmenata genske supstance (građe) tako što ih je umnožavao upravo tehnikom “lančanih rekacija polimeraza”, i to je činio sa uzorcima iz različitih ljudskih leševa. Iz mnoštva tako proizvedenih delova izdvojio je genske sekvence koje su bile najbliže modelu genske građe zamišljenog modela virusa gripa. I to je publikovao”.
“Niti iz jednog leša nije izolovan ni jedan takav fragment genske supstance koji bi odgovarao zamišljenom modelu dobijenog virusa”.
“Da su virusi bili tamo prisutni, oni bi mogli lako biti izolovani i iz njih bi se mogla izlovati njihova genska supstanca. Ne bi bilo neophodno da se proizvodi krpež od modela genske supstance. Očiti je sve rađeno da bi se publikovala prevara.
[IMG]
Smatralo se da ovi kratki fragmenti genetskog materijala, koji u genetskom smislu i nisu kompletni i čak nedovoljni da bi se formirao jedan gen, zajedno mogu napravii čitav gen supstance jednog virusa gripa.
“Treba zato samo pokupiti i svesti publikovane dužine ovih fragmenata da bi se otkrilo da zbir ukupnih dužina tih pojedinih fragmenata ne odgovara zamišljenom modelu genoma virusa gripa.
Još jednostavnije je pitati u kojoj se publikaciji može naći fotografija preko elektonskog mikroskopa ovog navodno rekonstruisanog virusa. Nema takve publikacije”, objašnjava Lanka.
Dr Lanka naglašava da se ovom tehnikom može manipulisati i sa genetikom otiska prsta, testiranjem nekoga kao identičnog ili različitog od “nadjenog” uzorka na mestu zločina. Naime, samo ako je pronađeno mnogo genske supstance koja se može porediti takav otisak prsta daje izvesnu verovatnoću da odgovara osumnjičenom i ukoliko je proces izveden pravilno.

ZAMIŠLJENI MODEL GENOMA POSTAJE NAUČNA ČINJENICA
[IMG]
Na osnovu ove veštački stvorene genske građe, koja se predstavlja kao virus, napravljeni su modeli albumina. Po ovim albuminskim modelima izgled čitavog virusa je rekonstruisan pomoću kompjutera. Ovako modelirani virusi se stručno klasifikuju i to je referentna baza podataka i ono što se uči u medicinskim školama kao utvrdjena naučna činjenica.
I čitav svet tako veruje da se mogu rekonstruisati virusi u tajnim laboratorijama.
Svinjski grip kao kombinacija svinjskog, ptičijeg i humanog virusa samo je perfidno dezinformisanje medicinske i laičke javnosti.
Ali, teorija Luja Pastera o mikrobima kao uzročnicima bolesti je ipak samo teorija, a ne naučna činjenica.Podsetimo da se sam Paster ove svoje teorije na samrti, ipak, odrekao.

KAKO SU PARAZITI POSTALI VIRUSI
Ljudi uglavnom ne razmišljaju kada primaju informacije o pojavi i širenju bolesti koja se naziva „ptičiji grip“ i koju izaziva “opasan virus” H5N1. Ne ulazeći u to što prosečno obrazovan čovek zna o vrusima (odnosno ne zna), neka nelogičnost se ipak može dokučiti i bez mnogo znanja. Ali, treba uključiti mozak.
Tako, po tvrdnji medija i stručnjaka (epidemiologa) ispada da smrtno bolesne ptice selice lete hiljadama kilometara iz Azije i onda u Rumuniji, Turskoj, Grčkoj, Srbiji ili bilo gde inficiraju domaće ptice – golubove ili živinu sa kojima po zakonima prirode nikada ne dolaze u kontakt. Tako ove domaće životinje obole i za kratko vreme uginu. Kamere udarnih medija snime nekoliko mrtvih ptica na jednom mestu i izveste o misterioznom pomoru ptica. Običan čovek ne proverava da li su ptice ubijene vazdušnom puškom ili praćkom, a još manje je u stanju da izvrši obdukciju i vidi od čega su i kada ugunule. Zato postoje “stručnjaci” uvek isti, a to su pojedinci na važnim strateškim državnim funkcijama kao što su epidemiološke službe koji stručno objasne da je u pitanju verovatno teška zaraza među pticama nastala usled virusa koji može i da se prenese na čoveka ukoliko je “mutirao”.
Ptice selice tako nastave svoj put, žive i zdrave, dok običan narod ostane u paničnom strahu.
[IMG]
Danas u čitavom svetu postoji veliki broj ogromnih farmi za uzgajanje živine. Ove fabrike proteina za životinje predstavljaju potpuno neprirodnu sredinu. Dnevno svetlo mnoge nikada i ne vide. Odličan opis jedne ovakve fabrike je dao i Miloš Crnjanski u svojoj knjizi “Roman o Londonu”.
Zato nije ni čudo da veliki broj ugiba svakoga dana. Još od 19. veka zna se da se u ovakvim uslovima pojavljuju mnoge bolesti kod ptica. Plava boja, kreste, opadanje nosivosti, uleganje perja i sl. godinama su smatrani simptomima ptičije parazitoze.
A onda je nakon Drugog svetskog rata, pod uticajem američkih stručnih autoriteta, uveden naziv “ptičiji grip” (ptičija influenca), da bi se kao njegov uzročnik sve češće pominjao virus koji se prenosi sa jedne jedinke na drugu.
Ipak, od ovoga nije nikada umrlo sto miliona peradi, već se desilo nešto drugo. Ukoliko jedna kokoška leže manje jaja, ima plavu krestu i testirana je pozitivno na H5N1 (na način koji smo opisali), pristupilo ubijanju svih drugih na farmi. Tako se došlo do toga da je od H5N1 uginulo 100 miliona ptica.

[IMG] Zašto se ove životinje ubijaju?Razlog je održavanje isplative tržišne cene tih životinja.
“To je deo dugogodišnje strategije kako bi se očuvala cena živine na zapadnom tržištu. Naime, uspešan farmerski razvoj u Aziji i ogromna proizvodnja pilića predstavljaju realanu opasnost jer može doći do pada cene živine na svetskom trištu. Zato je bilo neophodno razoriti jeftino tržište na Istoku i to je učinjeno uz pomoć Svetske Zdravstvene Organizacije, UN i FAO”, kaže dr Lanka.
[IMG] Najnovija epidemija “svinjskog gripa” ima, verovatno, isti cilj. Oni koji prate kretanja ponude i potrežnje svinjskog mesa na svetskom tržištu to će lako uočiti.
“Zato veterinari na Zapadu ćute jer znaju da će i sami biti ugroženi ukoliko cena živine na tržištu padne, pa prihvataju igru o postojanju infektivne virusne bolesti nazvane “ptičiji grip”, tvrdi dr Lanka.
Iz svega navedenog, logično je onda pitanje od čega su umrli ljudi od “ptičijeg gripa” ukoliko on ne postoji?
Doktor Lanka objašnjava da je u javnosti objavljeno veoma malo izveštaja o tome kakvi su zaista bili simptomi bolesti onih za koje je rečeno da su umrli od “ptičijeg gripa”.
Takođe je nepoznato čime su tretirani nakon što su hospitalizovani. Ljudi sa simptomima prehlade su tako mogli biti uhvaćeni na ulici ili na aerodromu (za ovo su u Aziji instalirani i skeneri koji mere temperaturu putnicima) i oni koji su uhvaćeni i ubedjeni da su teško zaraženi, upaničeno su se prepustili “stručnom tretmanu” ljudi u zaštitnim belim odelima sa maskama na licu. Ovi manijaci u belom su ih tako lako odveli u izolovane prostorije i šatore gde su im mogli ubrizgati bilo šta, kako bi navodno zaustavili fantomski virus. Rezultati nezavisnih obdukcija su ostali nepoznati. U strahu i opštoj panici rodbina teško da bi posumnjala da je u pitanju teška prevara u kojoj učestvuju i vlade njihovih država.
[IMG]Teško onom koga uhvati ova medicinsdka inkvizicija. Sva ljudska prava ljudi na koje se posumnja da su bolesni su suspendovana.
A Svetska Zdravstvana Organizacija već ima plan u slučaju izbijanja epidemije (koju ona svojim autoritetom i uz pomoć medija i korumpiranih vlada može stvoriti), da u smrtonosnu mrežu preko otrovnih vakcina uhvati stotine miliona ljudi. Nije li već opšte poznata stvar da nam je planeta prenaseljena ljudskom vrstom, a i cena radne snage sve manja?

KAKO SE “DOKAZUJE “ DA H5N1 UBIJA PTIČIJI EMBRION?
Da bi se dokazalo kako je smrtonosan virus H5N1 ekstrakti iz krvi uginulih ptica se ubrizgaju kroz ljusku jateta u embrion. U zavisnosti od toga koliko je materijala ubrizgano i gde zavisi kako će brzo embrion uginuti. Ukoliko se ubrizga u srce, smrt embriona je trenutna. Naravno, na ovaj način embrion bi uginuo čak i da je ekstrakt bio potpuno sterilan. Ali, nema veze, važno je da se u javnosti prikaže da je fantomski virus H5N1 smrtonosan, bez obzira što prethodno uopšte i nije bio izolovan.
Od embriona koji je na ovaj način ubijen prave se milioni vakcina.
[IMG]
Najbolji dokaz da virus H5N1 trenutno ubija je ubrizgati ekstrakt direktno u srce. Delovi mrtvih ćelija istog ekstrakta koji su počeli da trule sprejom ubacuju u oči i u krajnike životinja.
“Treba samo pogledati publikacije u kojima se opisuju eksperimenti sa životinjama. Kokoške se tri dana polako guše do smrti tako što im se ubacije kroz dušnik tečnost prepisana kao lek”, otkriva Lanka. Sve vidljive posledice se onda pokazuju kao simptomi ptičijeg gripa i delovanja “opasnog virusa” H5N1.
Kada je dr Stefan Lanka o ovim monstruoznim eksperimentima sa životinjama obavestio nemačkog ministra za zaštitu potrošača, Renatu Künast, koja se inače predstavlja u javnosti kao veliki zaštitnik životinja – uopšte nije reagovala.

TAMIFLU I AZT -“LEKOVI” ZA IZAZIVANJE BOLESTI?

Pretpostavlja se da Tamiflu funkcioniše tako što blokira neuraminidaze i tako sprečava funkciju šećera neuraminske kiseline, koja treba da održava nategnutsost na površini ćelije.
[IMG] Sporedni efekti koji su označeni u instrukcijama sa kojima se isporučuje Tamiflu su skoro identični simptomima ozbiljnog gripa. Tako u velikoj razmeri, lekovi koji su sada u prodaji prouzrokuju iste neželjene efekte kao što su simptomi gripa.
Ukoliko se Tamiflu prepiše nekoj bolesnoj osobi, verovatno je da on može da prouzrokuje još ozbiljnije simptome nego sam grip.
Dr Lanka kaže: “Ukoliko se utvrdi da postoji pandemija, onda će mnogo ljudi uzeti ovaj lek u isto vreme. U tom slučaju imaćemo nedvosmislene simptome Tamiflu epidemije. Tako smrtni slučajevi koje je prouzrokovao Tamiflu treba da budu očekivani, i to će biti predstavljeno kao opasan simptom ptičijeg gripa”.

Slično se dogodilo u ranim danima pojave AIDS-a. Jedini lek koji je tada bio u upotrebi je nazvan AZT, koji je inače prevashodno razvijen za potrebe u hemoterapiji obolelih od kancera. Vrlo je toksičan. Na pakovanju je bilo uputsvo sa “negativnim“ efektima i oni se nisu razlikovali od simptoma AIDS-a.
[IMG] Evo šta piše na kutiji “leka” AZT: OTROVAN ako se udahne, u kontaktu sa kožom i ukoliko se proguta. Ciljani organi: krv i koštana srž (bez ova dva tkiva nema života). Ukoliko osetite mučninu potražite lekara (dobar štos!) i pokažite mu šta ste popili. Medicinskom osoblju (koje ne misli svojom glavom već glavom farmakotoksikološkog kartela) savetuje se da prilikom primene ovog leka na pacijentima (čitaj budalama) nose zaštitnu odeću.
Eto, to je savremena medicina – TROVAČNICA za lakoverne. Moderna inkvizicija.
[IMG]
Oboleli od AIDS-a zato izgledaju ovako…
…a farmaceutski simbol je zmija.
[IMG]
U Srbiji je moguća epidemija svinjskog gripa najavljena za jesen, a mnogi ljudi koji budu radili na organizaciji “Univerzijade 2009 ” će biti vakcinisani (zaostalim viškovima vakcina oprotiv gripa) i stavljeni pod nadzor. Iako je u svetu proglašena pandemija, Univerzijada se neće otkazati. Zašto bi kad je sve igra za naivne.