Uzgoj pšenične trave

Uzgoj pšenične trave

Kompletan tekst prenosimo sa sajta http://psenicnatrava.blogspot.rs/p/kako-uzgajati-psenicnu-travu.html

 
Postupak je veoma jednostavan, i ne zahteva puno truda.

Ukoliko zrna pšenice posadite u zemlju i polivate vaš rasad, posle nekog vremena pšenična zrna će proklijati ispod zemlje i izniknuće mlade nežne stabljike…

Da bi ubrzali postupak, uvek je bolje prvo isklijati pšenicu, i posaditi klice – dakle posaditi već proklijala zrna. Ovo skraćuje postupak na samo 7-10 dana od sadnje do mlade pšenične trave koja je spremna da iz nje iscedite blagodarni sok pun vitamina, minerala i enzima.

Ovde ću opisati postupak u kome sadimo već proklijalu pšenicu, a sam proces dobijanja klica možete pročitati u ovom istom blogu, na sledećoj strani.

Za sadnji možete koristiti bilo kakav sud. Ja koristim plastične posude/korpce veličine 20x26cm, dubine 6cm. Bitno je da na dnu ima rupica kroz koje će se odlivati voda iz zemlje.

Uz ove posude treba vam i neki vid podmetača/tacne koji će prikupljati vodu koja se iscedi iz zemlje

U pripremljene posude stavite sloj zemlje/treseta/humusa debljine 1,5-3 cm.

zemlju poravnjate i dobro je navlažite. Zemlja treba da bude veoma vlažna ali ne i pretvorena u blato.

Postoje i metode dobijanja pšenične trave bez zemljane podloge, gde pšenična trava prilikom rasta koristi samo hranu iz vode, ali smatram da je zemlja bogat izvor minerala koje će pšenična trava preuzeti, te da se ovim postupkom samim tim dobija viši kvalitet pšenične trave.

Preko poravnjane zemlje naspete pšenične klice, veoma gusto. Mogu i da se preklapaju, i da budu jedna preko druge, ali potrudite se da sva zemlja bude potpuno prekrivena i da klice budu što ravnomernije raspoređene.

možete ih takođe veoma blago utisnuti u zemlju, ali ne preterano da se ne oštete mlade klice.

nakon toga klice prekrijete tankim slojem zemlje. Stavite zemlju tek toliko da prekrije klice. Nema potrebe da sloj bude deblji od 5-10mm.

Na Internetu ćete naći i primere gde se ne stavlja sloj zemlje preko klica, već se klice prekrivaju raznim tkaninama. Na vama je da eksperimentišete, ali ovde prikazana metoda daje rezultate, a sam trošak vremena i dodatne zemlje jeste zaista zanemarljiv.

Ovim postupkom je sađenje završeno, i možete odložiti posude u neki mirniji i mračniji kutak u stanu (recimo u špajz), polivati i čekati da izraste.

Polivanje se vrši jednom do dva puta dnevno, zavisno od temperature prostorije u kojoj se posude nalaze. Jutarnje polivanje treba da bude obilno (da zemlja bude vlažna ali ne i pretvorena u blato), a uveče možete zemlju, ili kasnije biljke samo narositi.

Kako bi zemlja ostala vlažna, i kako bi održali nizak nivo svetlosti, dobro je prekrivati posude nečim, recimo kartonskim kutijama.

Već sutradan, pojaviće se mladi izdanci:

trećeg dana pšenica će izniknuti već ravnomernije

Nedostatak svetlosti pomaže i u kasnijoj fazi rasta. Vlati trave će rasti brže u želji da dođu do svetlosti, a blaga težina kutija koju nose pomoći će da vlati budu jače.

Nekoliko dana kasnije, kada trava već podigne kutije iznad nivoa posuda:

vreme je da je “oslobodite”,

i prebacite na osunčano mesto u stanu.

Izaberite mesto sa dovoljno indirektne sunčeve svetlosti.  (negde u uglu, blizu prozora, ali posebno leti izbegavajte izlaganje biljke veoma jakoj sunčevoj svetlosti)

Primetićete da trava ima žutu boju,

ali ne brinite, veoma brzo, već istog dana i sutradan, stvoriće dovoljno hlorofila i dobiće zelenu boju.

U zimskim i tmurnim danima, sijalica koja opsegom svetlosti simulira sunčevu svetlost može puno pomoći.

i već istog dana, kasnije popodne, pšenična trava dobija lepu zelenu boju.

i iz dana u dan, možete gledati kako raste.

Možete je ostaviti da raste onoliko dugo koliko izgleda zdravo i sveže. Ukoliko primetite gubitak zelene boje, u smislu da trava lagano počinje da žuti, to znači da je iscrpla svu hranu iz zemlje, i da je odmah treba upotrebiti za sok.

Kada pšenična trava dostigne visinu od 12-15 cm vreme je za pravljenje soka.

Pšenične klice

Postoje različiti načini isklijavanja pšenice.

Proces isklijavanja je u principu veoma jednostavan. Da bi pšenica isklijala, dovoljno je čuvati je nekoliko dana u vlažnom sudu/kontejneru, i ukoliko je temperatura u granicama normale, i seme ima dovoljno vlage, dobićete klice.

Veoma često, u raznoj literaturi i na Internetu srećemo jednostavne metode, gde se seme čuva u činiji, umotano u gazu, dečiju pelenu ili nešto slično, i vlaži jednom do dva puta dnevno. Kako su uslovi za isklijavanje postignuti, rezultat retko izostaje. Dobiju se klice koje su potpuno upotrebljive, ali ova metoda pogoduje razvoju nepoželjnih bakterija kao i gljivica, pa je ne preporučujem.

Metoda koju ću ovde prikazati, zbog čestog ispiranja klica u procesu isklijavanja, uz pridržavanje osnovnih higijenskih uslova (čiste ruke, čisti sudovi), mogućnost pojavljivanja gljivica smanjuje na minimum a uz to je i veoma jednostavna.

Proces je veoma jednostavan.

Za klijanje vam je potrebna jedna tegla, i gaza ili neka mrežica kojom ćete prekriti teglu.
Ja najčešće koristim teglu 3-4l,

Proces se sastoji iz sledećih koraka:
1. Priprema semena i pranje
2. Natapanje
3. Ciklus ispiranja i ceđenja.

1. Priprema semena i pranje

Verovano ne treba napominjati da je veoma bitno da posude koje koristite budu veoma čiste.
Nemojte nikako koristiti deterdžente za pranje posuda/tegle. Ukoliko je pored normalnog pranja potrebno sterilisati teglu, upotrebite razblaženi hipermangan, ili jednostavno kuhinjsku sol. 

Počinjemo tako što u teglu naspemo 3-4 šoljica pšenice.

Naspite vodu u teglu, promešajte sadržaj, i isipajte svu vodu. Ponovite postupak koliko god je potrebno dok voda koju odlivate ne bude bistra.

Primetićete da najveći deo oštećenog semena pluta, pa je bitno da sve to izbacite iz tegle, dakle uklonite (prospite) sva zrna i svu nečistoću koja pluta po vodi).  Ispravna pšenica će tonuti i zadržavati se na dnu.

2. Natapanje

Seme predstavlja životni oblik biljke u fazi mirovanja, dakle seme spava, i čeka da započne novi život.

Natapanjem mi budimo seme. Bude se svi čudesni procesi u semenu, i seme se razvija najpre u klicu, a nakon toga u biljku koja će vremenom dati novo seme, koje će klijati i stvarati nove biljke…

Zamislite sav taj potencijal u jednoj isklijaloj semenki.

Kada pojedemo klicu, mi jedemo sav potencijal koji proklijalo seme nosi u sebi.  Naučnici kažu da u klici ima i po 1000 puta više hranljivih materija nego u neproklijalnom uspavanom semenu, pa i u odnosu na odraslu biljku, koja je sav svoj potencijal upravo pohranila u novo seme…

Vratimo se našoj priči.

Naspite vodu u 2/3 tegle, i ostavite je da stoji 12-18 sati.

(količina vode treba da bude makar tri puta veća od količine semena)

Nakon 12-18 sati, seme će se “probuditi” i absorbovaće svu vodu koja mu je potrebna.

Isipajte vodu, i isperete pšenicu kao i kod normalnog (prvog) pranja, dakle dok voda ne bude potpuno bistra. Obično je dovoljno nasuti vodu u teglu i isipati je 2-3 puta.

Ocedite vodu, i već smo došli do finalne faze u isklijavanju naše pšenice.

3. Ciklus ispiranja i ceđenja.

Narednih dana, potrebno je da provedete nekoliko minuta dnevno u ispiranju semena/klica.
Ispiranje treba raditi dva do tri puta dnevno, zavisno od spoljne temperature. Bitno je održati seme/klice vlažnim, i ne dozvoliti da se isuši, pa u tople letnje dane obavezno isperite seme tri puta dnevno.

Ispiranje vršite hladnom vodom. Nemojte štediti vodu, koristite puno vode pod većim pritiskom (sa potpuno odvrnutom slavinom). Na taj način ćete klicama dati i malo više kiseonika.

Naredni korak je veoma važan. Nakon ispiranja veoma je bitno da prospete/iscedite sav višak vode iz tegle. Seme treba da bude samo vlažno, a ne i potopljeno u vodi. Ja obično iscedim vodu tako što teglu ostavim okrenutu naopako (ili pod uglom od 45-60 stepeni) u deo sudopere namenjen za ceđenje posuđa, i na taj načim obezbedim da se sva suvišna voda ocedi.

Ako ostavite višak vode u tegli, samo ćete pomoći plesni da se pojavi, i pokvarićete seme i klice. Seme je u procesu natapanja uzelo svu potrebnu vodu, sada mu treba samo vaša pomoć da se ne isuši.

Trećeg dana, pšenica treba već da izgleda otprilike ovako:

dakle, već se vide male klice u vidu tankih končića, da bi već sutradan izgledala ovako:
Ostaje samo da klice isipate u drugi sud, i možete ih koristiti kao ukusnu i veoma zdravu hranu, ili u našoj priči dazasadite pšeničnu travu.
Nemojte da zaboravite da teglu odmah dobro operete, bez upotrebe hemijskih sredstava za pranje suđa i dobro ocedite kako ne bi formirali bazu za formiranje gljivica i bakterija za sledeću turu pšeničnih klica.